Zabavna Lola

“Ono za kad ti se piški u bioskopu”

Ne znam koliko smo godina moja Di i ja mogle imati. Dovoljno valjda da nas puste da same idemo u kino i gledamo film u podne.

Piše: Nataša Bursać

Foto: Zoriana Zaitseva / Shutterstock.com

Ti su prvi samostalni izlasi bili zaista velika stvar. Ne znam tačno šta nam je značilo toliko spremanje za njih. Nismo se šminkale, fizura je bila… pa, takva kakva je bila, a i garderobe nije bilo previše da se može nešto posebno birati i probrati.

Ali jesmo. Spremale smo se satima. Sve smo moguće scenarije uzele u obzir. Morale smo, pobogu, kao već velike, imati rješenje za svaku moguću i nemoguću situaciju.

U jednom smo se trenutku sjetile toga kako nam se stalno piški “u po’ filma”.

Ali i to se da riješiti. Ona je kao jako radoznalo, blesavo i vazda napredno dijete imala rješenje.

“Znam šta ćemo!”, rekla je odlučno, sa sve uzdignutom glavom.

“Šta?”, iskolačih ja svoje ionako buljave oči.

Pa, ono što i moja mama radi. Dođi da ti pokažem”, reče i ja pođoh za njom željna znanja i odrastanja.

“Evo ga!”, reče ona i otvori pakovanje sadržaja za koji ću kasnije naučiti da su higijenski ulošci, a ne pelene za odrasle – za kada idu u kino – kako smo to mi definisale.

To staviš i možeš da piškiš u kinu, a da ne izlaziš iz sale“, objasnila mi je dok sam stajala u čudu. “Moja mama to koristi. Vidjela sam kod još nekih žena te pelene u torbi, pa sam shvatila da im za to služe. Možemo ih staviti večeras”, održa mi Di lekciju.

Foto: Roman Samborskyi – Shutterstock.com

“Ne, hvala, piškiću u WC-u”, odgovorih. (Sva sreća.) Bilo mi je to malo čudno. (Sva sreća.)

Nekoliko dana kasnije, sjedila sam u dnevnoj sobi sa mamom i tatom, kada je naišla reklama za higijenske uloške.

“To je to. Trenutak da im pokažem i dokažem koliko sam sad jedna zrela djevojčica”, pomislih i bez dodatnog promišljanja gotovo povikah:

“Ja znam čemu to služi!”

Mama je na trenutak stala i začuđeno pogledala. “Kako znaš? Jesu vam rekli u školi?”

“Neee”, odgovorih. “Zna Di, ona mi je rekla.”

“A kako ona zna? Jel joj njena mama rekla?”, nastavi ona sa ispitivanjem.

“Ma neee, sama je skontala.”

“I ti sad znaš čemu ‘to’ suži?”, i dalje ne vjeruje moja mama.

Pa da možeš da piškiš u kinu“, rekoh ja onako nonšalantno, isuviše sigurna u svoj odgovor.

Pokušali su da se suzdrže od smijeha… Pokušali… A potom je usijedio i “razgovor” s mamom.

***

Naravoučenije: Pričajte na vrijeme sa svojim ćekama, sestrama… o tome čemu šta služi. (Da se ne bi neko upiškio u kinu.)

Znate li šta je menarha i šta djevojčice i roditelji treba da znaju o njoj?

Razgovor o menstruaciji nije bauk. Jedini neugodni trenutak meni je bilo to što je to moja Di pogrešno shvatila, a ja pak povjerovala. Ah ta dječija mašta. Ostalo mi je sve bilo sasvim ok.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije