devojka-se-pokrila-preko-glave
Lole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestO životu

Sve je stvar dobre organizacije. Ma ’ajde!

S nama ženama nešto ozbiljno nije u redu kad možemo da se ljutimo na leto.

Piše: Srbijanka Stanković

Foto: Pixabay.com

Smejala sam se juče zbog jednog mini stripa na Fejsbuku. Neko je nacrtao sunce i žensku siluetu,  a priča otprilike ide ovako: Je li leto? Jeste. Je l’ imaš telo? Imaš. Eto! Onda imaš letnje telo!

Neka nam je neko rekao!

Večito u svađi sa sobom

Ponekad se zapitam zašto smo toliko blesave i zašto nam uvek toliko mnogo treba da budemo zadovoljne sobom. Bez obzira na to koliki nam je bodimas indeks, broj kilograma, obim struka i, sa druge strane, obim obroka i vežbanja, nama uvek nešto fali. Negde u februaru počnemo da se vrpoljimo: treba da vežbam, treba da smršam, treba da… Ali se sve svede na meškoljenje i nepreduzimanje. Kroz mart i april meškoljenje se neprimetno i postepeno pretvori u nelagodu, da bi u maju već postalo TESKOBA. Tesno nam je u telu, tesno nam je unapred u kupaćem kostimu, tesno nam je u želji da budemo zgodne „bar jednom u životu“.

Istina je da i kad smo zgodne, mi ogledalu ne verujemo. Ogledalo više nije merilo, jer nije važno ogledalo već naslovne strane. A naslovne strane donose žene sve tanje i tanje. Kako onda da ne budemo nesigurne u sebe?

Evo još samo jedan kilogram. Jao, kad bi mi stomak bio čvršći. Kad bi mi grudi bile veće, a ovi listovi tanji! Kad bi, kad bi, samo da, samo da…

zamišljena-devojka-sedi

Foto: Pixabay.com

Šta sad hoće ovo leto od mene?

Onda dođe leto i ti više ne znaš šta da obučeš. Najradije bi samo svoju kožu, ali ti je nelagodno, teskobno, čudno. Nezadovoljna si, ljuta – jer znaš: sama si kriva. Često, izuzetno zgodne žene uđu u taj isti razočarani krug bez izlaza. Zašto mi koža nije mekša? Kakva mi je ovo kosa? Nikad neću biti onakva kakva želim. Mučimo sebe i sve nam smeta, umesto da uživamo, da to je ta reč – u ži va mo – na suncu. Žive smo. Postojimo. Zašto nismo svesne toga?

Sa svih strana nas bombarduju imperativi lepote. Saleću nas ultimativni priručnici do idealnog tela. Tražimo najefektivije vežbe, najdelotvornije dijete, najbolje rešenje za kožu bez dlaka. Isprobavamo na koji način da sebi ugodimo, a zapravo ne ugađamo, već se testiramo, gnjavimo, maltretiramo. Stalno se merimo i poredimo. Tražimo potvrdu za svoju lepotu spolja, a nikako da pronađemo ono zeleno svetlo iznutra. Nikako da onaj glas u nama kaže: Super si, curo! Samo napred!

Smeta nam sunce, ej!

Promena je u tebi, samo treba da je pokreneš

To što nam smetaja ono što treba da nam prija, ni to nije slučajno. Ne znam u kom mestu vi živite, ali ovde gde sam ja, poznajem tri udate žene i majke preko 35 koje sve stižu, pa još i da idu na fitnes. Pored svih obaveza koje imamo, tu je i onaj usađeni gen da žena uvek treba prvo da uradi nešto (čitaj: sve potrebno) za nekog najbližeg, a tek onda nešto i za sebe. Dakle, pored posla i gomile domaćinskih poslova, ženu će sačekati domaći zadaci, razmišljanje o tome šta da spremi za sledeći obrok – koje više umara nego sama priprema, kao i gomila izmišljenih samovoljno na leđa prebačenih obaveza. Jer smo tako naučene. Stres je ženskog roda. Opuštanje? Dokolica? Odmor? Šta to beše? 

U zavisnosti od afiniteta, neka od nas će na kraju dana pročitati stranicu romana i zaspati, neka će listati časopis u gradskom prevozu, neka će heklati šal ili čačkati nešto po bašti ili saksijama na terasi. U čemu god da uživamo, čini se da na ubrzanoj traci života za to imamo sve manje i manje vremena. Pa još i fitnes!

Kad su promene u pitanju, nemamo ni vremena, ni volje. Očas posla zaglavimo u samosažaljenju, ničim izazvanoj požrtvovanosti, u lošim odnosima sa ne tako dobrim ljudima. Nije stvar u kilogramima, santimetrima ili bubuljicama, uopšte. Mi zapravo nismo spremne da se menjamo, za to da krenemo na vreme da brinemo o sebi, o svojoj koži, svojoj kosi, o svom telu. Na vreme – to nije na vreme za leto, za doček Nove godine ili za sopstveno venčanje. To je na vreme za život i počinje ODMAH. U suprotnom, nikad ne krene.

devojka-pod-vodom-u-bazenu

Foto: Pixabay.com

Sve je stvar dobre organizacije. Ma ’ajde!

Za promenu je potrebno ponekad i više od lične odluke. Nekad se nekoliko naših pokušaja uguši u neuspehu. Ne treba odustati. Treba samo odrediti svoje želje i mogućnosti da svoje snove  ostvarimo. Čak i ako nam loše ide. Ne treba nasedati na provokacije: sve je to stvar dobre organizacije.

– Ja ne znam ko su te žene o kojima pričaš. – rekla mi je poznanica na jednom rođendanu. – Mislim, zvuči kao da živiš u nekom zaostalom 19. veku! Ko još tako zapusti sebe? Muka mi je od tih samoprozvanih mučenica!

– Mašiš poentu. Nisu one mučenice, samo…

– Ma ’ajde, a kako ja sve stižem?! Moraš samo lepo da se organizuješ!

Kad mi neko pomene „lepu organizaciju“ kosa mi se diže na glavi. Jeste važno srediti svoje prioritete, obaveze i želje, ali nijedna trka nije laka ako je prelaziš sam. Lepa, dobra i laka organizacija „radi“ samo onde gde postoji još mnoštvo drugih pozitivnih faktora koji su potpora takvoj „lakoći“. Najlakše je komentarisati kad nisi u nečijoj koži.

Gde ti je samopouzdanje? Šta te briga?!

Kao da samoj sebi nismo dovoljne, ove „dobre organizatorke“ nas dočekaju na još jednu nož – izjavu: tako razmišljaju samo nesigurne žene, gde ti je samopouzdanje? Najnovije vesti, što bi rekli novinari: nije smrtni greh biti nesigurna! Sampouzdanje nije koeficijent inteligencije, možeš i da ga stičeš i da ga izgubiš, kako ti se kockice slože. Probudi se. Važno je da se ponašaš onako kako se osećaš. Da daš sebi prostora i dovoljno slobode. Da udahneš duboko. Da postigneš dogovor sa samom sobom da će pre svega brinuti o sebi: tu ulaze i vežbe, i nega tela i srca. Da budeš nesugurna, ako si se tako probudila. Da pucaš od samopouzdanja, ako ti se tako hoće.  Da te je briga za sve dobre organizacije, ako nisu tvoje. Obuci osmeh, dugu suknju i svoj glamur. I ne ljuti se na leto!

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije