Lole iz komšilukanajnovijeO kulturiO ljudimaO životu

Nismo, majkemi, svi mi ovdje baš takvi.

Znate ono kad se neko vrati iz inostranstva, (i ne samo iz inostranstva, ovo se odnosi i na mesta u sopstvenoj zemlji) pa ga pitaju kako je bilo, a on kaže: “Ma pusti, sve prljavo”, ili “Svi gledaju svoja posla, niko te ne gleda” ili “Triput su probali da me opelješe, sve sami prevaranti”.

Jelena Novaković

Foto: Erik Odiin / Unsplash

Onda sagovornik, ako se drži pravila lepog ponašanja, kaže: “Pa da, takvi su….. (i kaže ime nacije koja tamo živi). Ponekad je to samo uvod u detaljniju razradu kritikovanja po raznim temama i slojevima: “deca im celu zimu idu gola, nose po onoj hladnoći samo dokolenice”, “starce uopšte ne gledaju, gurnu ih u neki dom i zaborave na njih”, “roditelje viđaju decu svake druge godine, a nekad i ređe”….

I tako od jednog do drugog razgovora i ličnog iskustva, povećavamo i produbljujemo sopstvene glupe predrasude. U ovoj zemlji žive hladni i suzdržani, u ovoj alavi prevaranti, ovi su prljavi a oni prznice. Zajedničko im je obilje “tipičnih mana” koje idu od relativno naivnih (“bljutava nacionalna jela” npr.) a završavaju se širokom lepezom užasnih tvrdnji o ubilačkim sklonostima, koje bih radije da ne navodim.

Ne samo što su svi “ne mi” ružni ili prljavi ili zli ili sve odjednom, nego i vi koji ste sami odabrali da otputujete tamo, postajete malko sumnjivi. Ne daj Bože da još probate da branite te neke čiju ste zemlju ili grad posetili. Čak i blagi pokušaj tipa: “Ništa nije crno belo” ili “Nisu oni svi takvi” čini vas skoro saučesnikom u tim užasima koji se tamo dešavaju.

Mnogi među nama ne bi želeli da ih, kada negde otputuju tretiraju u svetlu predrasuda koje o nama vladaju tamo negde – a mi sami vrlo rado cele narode identifikujemo sa tiranima i diktatorima koji su na čelu njihovih država.

Zac Ong / Unsplash

Ne bih da se vređamo, ali setite se samo sopstvene familije. Pošto čitate ovaj tekst na našem jeziku (kako god da ga zovete) pretpostavljam da vam je i familija manje-više sa ovih prostora. Setite se koliko u familiji imate i ‘vakih i ‘nakih.

Ne bih da govorim o sebi, ali evo na primer ja: u mojoj užoj i široj familiji ima najmanje mnogo hladnih i suzdržanih i prznica i alavih i prevaranata i nezainteresovanih a o prljavima da ne govorimo.

A svi su sa ovih prostora.

I svaki stranac koji bi sreo nekoga od njih mogao bi, sa punim pravom, da tvrdi da smo mi ovde svi takvi.

A nismo, majke mi, bar se nadam da nismo.

Isto tako nisu ni oni svi isti, i glupo bi bilo da budu, samo da bi se uklopili u naše predrasude. Zato bi bilo lepo da pokušamo da svaki put kad krenemo rečenicu sa: “Nemci su”, ili “Kinezi su” ili “Piroćanci su” probamo da se ujedemo za jezik.

To neće biti revolucionaran pomak, ali će bar biti u dobrom pravcu.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije