jelena-j-dimitrijević
FeminizamHrabra LolanajnovijeNaslovna vijest

Jelena, žena za koju bi SVAKA ŽENA trebalo da zna

Feministkinja koja je otkrila svet harema.

Piše: Srbijanka Stanković

Foto: jelenajdimitrijevic.wixsite.com

Jelena J. Dimitrijević je zaboravljena književnica i heroina jednog doba. Kada je 1897. godine objavila „Pisma iz Niša o haremima“, pisma koja je slala prijateljici kao knjigu epistolarno – putopisne proze, bilo je to prvo prozno delo srpske književnosti čiji je autor bila žena.

Svojim životom i delom s kraja 19. i početkom 20. veka ona je bila ne samo prvo žensko ime u modernoj srpskoj književnosti, več i jedna od prvih feministikinja sa naših prostora. Pisala je poeziju, prozu, istraživala ženski svet, govorila sedam jezika, a smatra se i „prvom srpskom ženom koja je išla na put oko sveta“. Bila je neumorna putnica, zaljubljena u putovanja i nove svetove i kulture, posebno posvećena istraživanju orijentelnog ženskog sveta i njihovog života u haremima.

Ko je bila Jelena J. Dimitrijević?

Jelena se rodila u trgovačkoj porodici 27. marta 1862. godine u Kruševcu. Otac Nikola Miljković bio je trgovac, a majka Stamenka, naslednica kneza Milojka iz Aleksinca. Sa deset godina se preselila u Aleksinac kod polubrata Nikole Petrovića, gde i počinje njena velika želja za učenjem. Svoje zrno znanja tražila je i pronalazila u knjigama i stranim jezicima. Učila je neprestano, a često i krišom čitala knjige koje nisu bile za njen uzrast.

Udaja za potporučnika Jovana Dimitrijevića i selidba u njegov dom u Nišu okrenuće njen svet naglavačke. Od tog trenutka ona živi u pravoj riznici znanja i literature i uživa pravu slobodu da raste i obrazuje se u svojoj porodičnoj kući koja je poput biblioteke. Baš tu u Nišu postaje najmlađa članica niške Podružbine Ženskog društva, te će pored francuskog i engleskog jezika, koje je već govorila, uspešno savladati i ruski, italijanski, grčki i turski jezik.

Iz Niša je putovala u Solun, Skoplje i Carigrad istražujući svet, a posebno hareme i žene u njima. Dugo je živela i radila i u Beogradu sa svojim suprugom, a tu će provesti i balkanske ratove negujući ratnike, dok je Jovan na frontu. Velika tragedija će je snaći u Prvom svetskom ratu kada strada njen voljeni Jovan.

Nakon Prvog svetskog rata je mnogo putovala, te je u svoju putničku i putopisnu bi(bli)ografiju upisala kulturu Francuske, Španije, Engleske, Amerike, Sirije, Libana, Japana, Cejlona i Kine. Na svojim putovanjima posebno će se posvetiti tome da upozna žene iz muslimanskog sveta, a o njihovim će životima pisati skoro u svim svojim delima.

U svojim delima će predstaviti i mnoge izuzetne žene, feministkinje i vatrene braniteljke ženskog prava, kao što je bila i ona sama.

Umrla je u Beogradu 1945. godine.

Autor Vojislava Beca Tanurdžić Belić

Slobodan duh žene koja stvara

Jelena je živela u doba kada se znalo „šta nije za žene“ i kada je čak i u književnosti njeno mesto bilo u lirskoj poeziji, ljubavnom romanu i pripovetkama, u putopisima,  dnevnicima i pismima. Iako žanrovski nije izašla iz ovih okvira, njen slobodan duh i njeno stvaralaštvo i život bili su u znaku neprestane borbe i pobune da se žena oslobodi patrijarhalnog stiska i onoga što se može nazvati orijentalnim nasleđem.

U Nišu će objaviti 1894. najpre knjigu pesama, a onda tri godine kasnije i „Pisma iz Niša o haremima“. Njeno pisanje o ženama, o ljubavi i sevdahu otkriće u pravom svetlu i njenu borbu za ženska prava. Ta bitka protiv patrijarhalnog Balkana ogleda se u svakom njenom delu, a posebno u romanu „Nove“, gde poziva žene da se probude, da ostvare svoje „pravo sunca“. Ovo se odnosilo na žene koje žive u haremu, a Jelena u romanu poziva nove žene, žene novog doba da rasveste sve one koje ne znaju da su u snu. Ona traži da žene shvate da nisu stvar i da sve što ima dužnost ima i pravo na pravo.

Njeni stihovi: „Divljaci! Žena još je vama „žena”/ Stvor od drveta, haljina od tkiva“ nesumnjivo su feministički uzvik, ustanak protiv muškaraca koji ženu ne tretiraju kao živo biće, već objekat.

„Još joj kažete: „To nije za žene”!

S fizičke strane u ponosu svome,

Ko sa svojinom postupate s njome.

Bila je opčinjena Amerikankama i njihovim dostignućima, jer su se one još u to vreme izborile za pravo glasa. U svojim putopisnim delima se trudila da da ženama glas, da pokaže šta to žene u svetu govore, o čemu i na koji način misle. U svojoj 65. godini, sama kreće na svoje najduže putovanje. To je bilo 1926. godine. Obilazi Egipat, Palestinu, Siriju, Liban, Indiju, Kinu, Japan, Cejlon, na Himalaje. Nije brinula hoće li je smrt zateći daleko od kuće, bila je  žena kojoj je ceo svet bio dom.

Nepravedno zaboravljena nakon smrti, ona se u žižu interesovanja javnosti ponovo vraća poslednjih 20 godina. O njoj se sve više piše i govori, kao o izuzetnoj književnici, svetskoj putnici i ženi koja se još s početka 20. veka borila za pravo žene. Njena dela dobijaju nova izdanja, te u savremeno doba čitana dobijaju nove vrednosti. Posmatrano iz oive perspektive, svako njeno slovo bilo je hrabro istupanje u namerama da se žena oslobodi i pokaže svoj puni sjaj.

Početkom 2017. godine u okviru serijala „One su pomerale granice“ na RTS-u je emitovana dokumentarna emisija o Jeleni J. Dimitrijević pod nazivom „Pravo Sunca“, autorke Olje Pančić. O ovoj hrabroj i neobičnoj ženi možete čitati više na Fejsbuk i web-stranici posvećenim upravo njenom liku i delu.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije