sudopera-puna-sudova
Lole iz komšilukaO životu

Ko je pravio tu podelu poslova na muške i ženske, nek se javi!

Nisam ljuta, majke mi! Samo bih volela da znam ko je smislio tu podelu poslova na muške i ženske. Ako žena može da kosi travu, da očisti slivnik sudopere ili okreči stan,  zašto muškarca podižemo na tron svaki put kad opegla svoju košulju?

Piše: Srbijanka Stanković

Foto: Unsplash.com

Čekaonice mogu da budu zanimljiva mesta za život. Čuješ i šta treba i šta ne treba. Saznaš ko se od koga razvodi, ko je kome podmetnuo otkaz na poslu, koja je konačno trudna, a koja je „zakačila“, a i da ne znaš ljude i da ih nikad ne sretneš. Ponekad se iznerviraš, nekad te nešto dirne, a nekad otkriješ i nešto praktično. Neke porodice imaju bogate daleke rođake, neke imaju ljubavnice. Neke kuće imaju magične krpe, a neke magične podove. Tek poneke imaju i magične žene u njima.

Majo, imam magične podove!

U Dom zdravlja sam došla u vreme pauze po paklenoj vrućini, pa mi nije bilo do toga da ponovo izađem napolje. Pokušavala sam da čitam, dok je žena pored mene telefonirala do beskonačno. Jer toliko traju pauze u domovima zdravlja.

 – Moraš da dođeš da vidiš stan! Sve smo sredili! Alu stolarija, najnovija bela tehnika, kožna garnitura u dnevnoj sobi, a tepisi! Kao po oblacima da hodaš! Sad kad smo se konačno skućili, ništa mi nije teško! Ma da, da, da! A čekaj ovo ti nisam rekla! Imam magične podove, Majo! Stefan ih je otkrio – Swiss Krono podovi! Dovoljno je jednom da prođeš krpom i oni blistaju! Čišćenje nije bilo nikad lakše! Švajcarac je to, pravi podove 100% od drveta, samo prirodni materijali! Kako nisi čula za to?! Zove se još i kompozitni parket. Svaka se šara drveta vidi, znaš li?! Stefan misli i podno grejanje da uvedemo na jesen, pogodni su čak i za to! U poverenju, čitala sam malo, čak su i child friendly! Tako da… Hm, hm… Prvo ću tebi javiti! Jao, nisam ti rekla za zavese! Ma ne, moraš da dođeš, ne mogu ovako da ti opišem ništa!

Pričala je narednih dvadeset minuta, a ja sam za to vreme čitala tri iste rečenice i pitala se koliko li je to lepo kad imaš toliko magične podove da te raduje da ih brišeš.

usisavanje-tepiha

Foto: Unsplash.com

Krpu u ruke i ćuti.

Pauza se vremenski bližila kraju, hodnik se punio pacijentima, a od doktora i sestara ni traga. Neko vreme je bilo tiho, a onda su u čekaonicu ušetale dve žene.

– Je l’ se ovde čeka za sistematski pregled? – pitala je starija, vidno umorna žena.

Dvoje troje njih potvrdno klimnu glavom, a onda svi ponovo zagnjuriše noseve u svoje mobilne telefone. Vremešna bakuta što je zauzela niski start tik uz vrata ordinacije frknu.

– Koliko puta godišnje organizuju ove preglede, čini mi se kao da smo pre tri meseca ovde bile? – pitala je mlađa našminkana žena ovu prvu.

– Stvarno ne znam. Kao da pametnija posla nemaju nego da nas pregledaju. A to što kod kuće mene sad posle cele smene čeka da podgrejem ručak, da oribam kupatilo i da usisam sve tepihe, jer se gospodinu prohtelo da zove goste, to nikog nije briga! Krpu u ruke i ćuti! Nisam umorna, skršena sam!

– Dobro, šta ima veze, neće vam gosti viriti pod tepih i u kadu.

– Ma nije stvar u gostima!

– Nego u čemu?

– Ne mogu da pričam o tome!

Je l’ kažeš hvala kad opere sudove?

Sedele su neko vreme u tišini, u čekaonici Doma zdravlja. Bakuta u niskom startu je ponovo frknula, ovog puta kao da je ne čuju, ali svima je bilo jasno da joj taj razgovor nije po volji. Onda je ova mlađa progovorila.

– Znaš, meni moj Marko sve pomaže u kući.

– Šta ti pomaže? Da čistiš kuću u kojoj zajedno živite?

– Pa da. Na primer, briše prozore magičnom krpom.

– Je l’ mu se zahvališ?

– Molim?

– Kad opere sudove posle ručka, je l’ osetiš potrebu da mu kažeš „hvala“?

– Pa, da. On je tako divan.

– Nije on tako divan, nego si ti tako glupa! Ništa ti nisi bolja od mene što mi niko ne pomaže! Nije stvar u tome da ti neko pomaže, već da zajedno nešto radite za vašu kuću. Krpa je krpa, pa nek je i magična! Nije to do njih, do nas je!

– Muškarac da pegla i pere, toga u moje vreme nije bilo. Svašta! – frknula je ona bakuta i naglo otvorila vrata ordinacije. – Mislite li vi da radite danas ili da ja umrem od glupih priča ovde, je li?!

ruka-pere-viljušku-nad-sudoperom

Foto: Unsplash.com

Ko je podelio te poslove?

Sedim i čekam, sedim i mislim: ko je, kada, kako i zašto osmislio tu podelu poslova na muške i ženske. Okej, imalo je možda nekad smisla da održavanje kuće bude posao žene – kada nije odlazila na posao, ali u današnje vreme! Zašto uopšte žene u 21. veku vode ovakve razgovore? Ako žena može da kosi travu, da očisti slivnik sudopere ili okreči stan,  zašto muškarca podižemo na tron svaki put kad opegla svoju košulju?

Samo nek mi neko kaže gde piše da njegove dve ruke ne mogu da operu kadu u kojoj se okupao pre dva minuta?  Zašto je žena ta koja zna gde mu je druga čarapa? I ne samo to! Zašto je ribanje wc šolje rezervisano samo za žene? Nameštanje kreveta? Postavljanje stola? Kuvanje? Pranje sudova? Brisanje prozora? Brisanje podova? Čak i onih magičnih. Je l’ i vama izgleda kao da ovom spisku nema kraja?

Jednom je jedan pesnik napisao „mama je glagol od glagola raditi“ i dirnuo me u srce. Ali treba misliti, treba videti: to je mama. Šta je kad deca porastu? Da li je stvarno kuća čista a prazna? Ubrajaju li se i muževi u decu?

Počela sam u sebi da recitujem:

 

Pometi, poleti, opleti rukavicu,

okrpi sinu desnu nogavicu,

tabletu popiti, oblogu hladiti –

mama je glagol od glagola raditi.

 

A tata ništa neće pa neće,

da bar ponekad kupi cveće;

stalno recituj, treba mu dosaditi –

mama je glagol od glagola raditi.

Mora da sam mrdala usne ili rekla i neki stih naglas, vremešna bakuta me je začuđeno pogledala i još jednom lupila na vrata ordinacije:

– Požurite, ovde ima i ludih!

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije