Dramaturškinja Borka Pavićević, osnivačica i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), mirovna aktivistkinja, kulturna radnica i kolumnistkinja, preminula je u Beogradu u 72. godini.
SEEcult.org
Foto: seecult.org
Borka Pavićević preminula je u noći između 29. i 30. juna oko pola sata nakon ponoći, saopštio je CZKD. Datum i vreme kremacije i komemoracije u CZKD-u biće naknadno objavljeni.
Rođena 1947. godine u Kotoru, Borka Pavićević diplomirala je dramaturgiju 1971. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je i magistrirala 1976. godine tezom “Neorealistička drama u Srbiji između dva rata”.U Ateljeu 212, u dramaturškom odeljenju, radila je deset godina (1970-1981), a u Bitefu 20 godina. Bila je dramaturg i u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu (1978 – 1991).Osnivač je teatra Nova osećajnost u staroj beogradskoj Pivari (1981). Bila je učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar, 1984-1991).Bila je umetnička direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, a smenjena je 1993. godine zbog političkog i javnog delovanja.Bila je učesnica civilnog pokreta otpora (1991) i članica Beogradskog kruga – udruženja slobodnih intelektualaca od osnivanja.
Osnivačica je i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu koji od 1994. godine deluje kao jedna od ključnih tački intelektualnog, kulturnog i političkog otpora civilnog društva, kulture i umetnosti mnogim pojavama koje su obeležile burnu istoriju u Srbiji i regionu.
Pisala je kolumne u časopisu Susret, u nedeljniku Vreme od njegovog osnivanja, te u dnevnom listu Danas.
Objavila je tri zbirke eseja: “Na ex – Postdejtonska moda” (Novi Pazar, 1998), “Moda” (Beograd, 1994) i “Glava u torbi“ (Beograd, 2017), kao i tekstove u mnogobrojnim časopisima, zbornicima, dnevnim i nedeljnim novinama, u kojima je beležila i komentarisala činjenice iz kulturnog i političkog života, ali i različite devijacije svakodnevice.
Od 1991. godine učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu.
Dobitnica je nagrade Oto Rene Kastiljo za politički teatar u Njujorku 2000; nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004; nagrade “Routs” Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu, nagrade “Osvajanje slobode” Fonda “Maja Maršićević Tasić” 2005. godine. Nosilac je francuskog Ordena legije časti od 2002. godine.
*U video intervjuu za SEEcult.org 2015. godine, povodom dve decenije CZKD-a i posle više od 6.000 događaja, od kojih su neki bili i dramatični, posebno 90-ih, Borka Pavićević govori o posledicama nesuočavanja sa prošlošću, provincijalizovanoj svesti koja proizvodi novu zatvorenost, egzistencijalnom strahu običnog čoveka, ali i o važnosti preuzimanja rizika, kao i o potrebi pronalaženja načina za nove forme udruživanja i borbe za pravo na rad i život dostojan čoveka.
Prenosimo. Ustupamo prostor. Stavovi iskazani u prenesenim tekstovima su lični stavovi ili stavovi redakcija u kojima je autor zaposlen i nisu nužno stavovi Lola magazina.
