LjudiMedicinanajnovijeNaslovna vijestRadoznala Lola

Štitna žlezda je rukovodila mojim životom

Imala sam 22 godine kada su mi otkrili poremećaj rada štitaste žlezde. Do tada, o osobama sa ovim zdravstvenim problemom imala sam mišljenje krcato predrasudama – da se to dešava hiperaktivnim, gotovo agresivnim osobama, nervozijanerima koje prosto “guta” njihova vatrena narav…

Prevela: Redakcija

Svetlana Bogićević / Mamin Sajt

Foto: Pixabay

Naizgled oporavljanje – a zapravo trovanje

Ako biste me sada pitali gde su nestale naredne godine, nisam sigurna da bih znala pravi odgovor. Dosta sam vremena izgubila ni na šta. Udarala glavom o zid. Lutala, tražila sebe. Nisam ni o čemu brinula. Pila sam redovno terapiju i furala svoj mladalački život. Ožiljak na vratu me nikada nije opterećivao, pa čak ni pitanja: „A šta ti je to?“.

Četiri godine nakon operacije počela sam da radim posao koji volim i u kojem sam se pronašla. Generalno, osećala sam se dobro.

Kroz neko vreme, na jednoj od redovnih kontrola kod endokrinologa, dobih informaciju da su hormoni ponovo buknuli. Razlog: verovatno je prilikom operacije izvađeno manje žlezde nego što je trebalo, jer to se radi odokativno. Nova učestala ispitivanja, nova praćenja.

Za nekoliko meseci, nova vest. Krajne zanimljiva. Saznah da sam jedan u nekoliko hiljada slučajeva gde, poput gušterovog repa, odstranjeni deo štitne žlezde ponovo narasta. Nezamislivo zvuči, zar ne? Moja štitna žlezda se regenerisala i ponovo krenula u akciju. Slučaj je otputovao i do daleke nam Amerike, na neki simpozijum, kao veoma redak primer (eh kamo sreće da su i vlasnicu žlezde poslali, bar malo da proputujem). Dakle, operacija je bila skoro pa uzaludna.

Sve vreme sam, pored antitireoidnih lekova, pila i betablokatore, za usporavanje rada srca. Lekovi za hipertireozu su jaki, toliko da je moguće da smanje broj leukocita i zato oni nisu bajno rešenje na duže staze.

Narednog proleća broj mojih leukocita je bio toliko smanjen da mi je rečeno da bukvalno nemam imunitet. Da, ako se ne daj bože prehladim, može biti „ćao, zdravo“. Ultrazvuk je pokazao da je cela žlezda u nekim čvorićima i da ne izgleda nimalo dobro. Stavljena sam u program za hitnu operaciju i na operacioni sto dospela za svega nekoliko dana.

Druga operacija štitne žlezde – zbogom, đubre!

Ovog puta, izvađena mi je cela štitna žlezda. Imala sam 28 godina i to sam, kao i prvi put, prihvatila bez panike. Jedino što sam se ovog puta u bolnici osećala kao zatvorenik i jedva čekala da se vratim kući. Ne mogu ni da zamislim kako je bilo mojoj majci, kojoj sam ostala sve na svetu.

U to vreme sam bila u fazi mršavosti (već napomenuh da sam imala stalne varijacije telesne težine). Tri sedmice nakon moje operacije moja rođaka se udavala, a moj ožiljak je bio svež i ne baš lep za videti, iako se hirurg potrudio da seče po istoj liniji kao prošli put. Snašla sam se i nabavila ogrlicu sa tri niske bisera, koja prekriva ceo vrat. Nisam se dala. 🙂

To sam ponovo ja!

Da li slučajno ili ne, samo godinu dana nakon druge operacije u mom životu su se složile mnoge kockice koje su godinama falile i pravile džumbus. Našla sam stalan posao, krenula na savršenu rekreaciju i tamo upoznala moju srodnu dušu, sa kojom i danas delim dobro i zlo.

Ono što je posebno bitno – smirila sam se, i psihički, i fizički. Moja kilaža se stabilizovala (osim u trudnoći, kad su hormoni opet poludeli, ali to je potpuno druga priča, pisaću jednom i o tome), kosa više ne opada, ruke više ne drhte. Razmišljam i govorim smireno, nisam više ishitrena niti hiperaktivna, koncentracija nikad bolja. I, što je najvažnije, ponovo rukovodim svojim životom. Ja, a ne moji hormoni štitne žlezde.

Istina, moj život sada zavisi od lekova. Otklanjanjem cele žlezde, prešla sam u potpunu hipotireozu, ali to stanje se može savršeno održavati tabletama.

Doživotno sam osuđena na Eutirox, jer on stvara hormone štitne žlezde, bez kojih ljudski organizam ne može. Štitna žlezda utiče na sve i njen normalan rad je neophodan za život. Ja je više nemam, ali tu su tablete, koje pijem svakodnevno. Pitao me neko šta ću ako, ne daj bože, dođe do neke krize i nestašice lekova. Neću ni da razmišljam o tome. 🙂 Biće sve dobro.

Imala sam strah jedino u trudnoći (nikad pre, tek tada – takve smo mi majke), o da, jer se bebina štitna žlezda formira negde u 12. nedelji i da bi sa njom sve bilo u redu, mamini hormoni štitne moraju biti savršeni. Zato sam bila pod budnim okom endokrinologa tokom cele trudnoće, a moja se terapija tada učestalo menjala.

Na sreću, dobila sam zdravu devojčicu, a moji hormoni štitne žlezde su sada već dugo stabilni.

Ako bolujete od poremećaja rada štitne žlezde

  • Slušajte savete svog endokrinologa – ako je za operaciju, ne plašite se, ako nije, ne insistirajte!
  • Ukoliko vam endokrinolog nije dao detaljne smernice o životu sa poremećajem štitne žlezde – pitajte ga. Veoma je specifična i postoje stvari koje ne biste smeli da radite ili da konzumirate. Morate biti dobro obavešteni o tome, i to od stručnog lica.
  • Pre planiranja trudnoće OBAVEZNO porazgovarajte sa endokrinologom o tome. Neki lekovi su izuzetno štetni za plod (ovi koje sam pila dok sam imala hipertireozu, za hipo nisu) i svaka trudnoća kod žena koje imaju bilo kakav problem sa štitnom žlezdom od početka do kraja mora biti propraćena učestalim kontrolama, gde lekar najčešće smanjuje terapiju na minimalnu potrebnu dozu
  • Odvojte deo dana za lepe stvari koje volite
  • Okružite se pozitivnim ljudima
  • Redovno pijte terapiju – molim vas!
  • Redovno odlazite na kontrole kod endokrinologa i redovno obavljajte sve pretrage na koje vas uputi
  • Zamolite okolinu da ima razumevanja za vas i vaše stanje

Ako imate blisku osobu koja boluje od poremećaja rada štitne žlezde

  • Razumite je i ne zamerite joj na neobičnom ponašanju – upamtite danjom rukovode hormoni i da ona često nije ni svesna kako se ponaša
  • Nemojte joj otežavati svakodnevicu stalnom kritikom (osim ako to nije podsećanje na odlaske kod lekara)
  • Trudite se da je namerno ne povređujete – to joj može pogoršati stanje!
  • Budite nežni prema njoj i pomozite joj da lakše prođe kroz period lečenja, koji možda potraje godinama

Ja sam moje probleme sa štitnom žlezdom rešila drugom operacijom. Ko vas to ne mora biti slučaj. Vi možda imate hipotireozu, hašimoto ili neki drugi oblik poremećaja funkcije ovog tako bitnog organa, koji utiče na ceo organizam.

Sa obolelom žlezdom se živi. Od toga kakav će biti kvalitet vašeg života umnogome zavisi i od vaše svesnosti da taj poremećaj ima uticaj na mnogo šta.

Ne krivite sebe. Puno, puno žena, a i sve veći broj muškaraca, bori se upravo sa ovim problemima, svakodnevno. Volite sebe. Brinite o sebi.Nađite svoj način da se opustite i uživate u lepim stvarima. Tada će i borba sa hormonima štitne žlezde biti lakša.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije