Agata Tomas: Voleću te kad budem imala vremena

Sve češće slušam

kako su ljudima naporni drugi ljudi

jer pričaju o stvarima koje ih ne zanimaju

jer previše zalaze u detalje

jer pričaju u pogrešno vreme –

pobogu, neko ima obaveze.

Zamišljam kako,

kao kad podešavaš boje na fotografiji,

tako podešavaš i intenzitet prisutnosti

neke osobe u tvom životu.

Umoran si, boli te glava,

pa smanjiš svetlost na ekranu.

Koristiš filtere,

čekiraš samo teme koje te zanimaju.

klikneš da si offline u nečijem životu.

Javićeš se kasnije,

kad tebi bude do konekcije.

Nisam znala da je bivanje prijateljem

nešto što radiš u slobodno vreme.

Slobodno vreme, koje nikad nemamo.

Da su ljudi tu da bi te zabavili

pričajući o stvarima koje tebe zanimaju,

onoliko koliko tvoja pažnja o naručenoj temi traje.

Da su obaveze važnije od osećanja.

Da su konferencije, kolokvijumi i radionice

važniji od ljudi kojima trebaš.

Da ćeš da pustiš nekoga da plače sam,

jer ne možeš da izađeš sa predavanja,

i da se onda vređaš što zalazi

u tvoj privatni prostor,

u tvoje privatno vreme,

u trenutku kad ti to

nisi tražio.

Čezneš za bliskošću,

a ne želiš da se posvetiš.

Želiš ljubav, a ti ćeš da je daš

kad tebi bude zgodno,

kad se završi predavanje,

kad stigneš kući,

sutra posle ispita.

kasnije,

kad više ne budeš imao kome da je daš.

To uništava ovaj svet.

ljudi koji do pola daju,

do pola vole,

do pola se prepuštaju,

do pola se trude,

do pola su prisutni.

Ljudi sa kojima si zapravo uvek

sam.

Preuzeto sa: www.insp.rs