Lole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestO životu

Ne, ne mislim da je u redu veličati naša gojazna tela

Ovih dana izređaše se odlasci na bazene i plaže. Dok se borim sa sopstvenom teskobom skidanja u kupaći kostim, i ljutnjom na sebe što novo letnje doba dočekujem sa figurom koju ne želim, pogled sam beži po okolini.

Prenosimo: Redakcija

Mamaizmagareceklupe

Foto: Mamaizmagareceklupe

Mi smo gojazna nacija. Tačka. Svako treće, četvrto dete koje vidim davno je prešlo od onoga debeljuca u ozbiljno gojazno.

A mi uz tu decu, ni mi nismo ništa bolji. Salo se savija, celulit ljulja, daha smo bez.

I niko se ne uzbuđuje izgleda zbog toga.

A primetno je da smo otišli u drugu krajnost. U želji da doskočimo raznim medijima koji nas zaskaču svako malo kako treba da izgledamo, počeli smo da se busamo kako su gojazna tela u redu.

Nije u redu.

Jeste u redu da ga ne mrzimo, da ga ne silujemo raznim gladovanjima, iscrpljivanjima, unošenjem kojekavih supstanci da sve to ubrzamo. Da prihvatimo da nismo u tim medijski poželjnim kalupima i da nema ni potrebe tome da težimo.

Da treba da budemo mi, jedinstveni i svoji.

Ali, ne, nije u redu da slavimo gojaznost kao novu lepotu.

 

Pogledajte ovu objavu na Instagramu.

 

Objavu dijeli Милена Костић (@mamaizmagareceklupe)

Ovo piše osoba koja ima (možda “samo”) 5 kilograma viška, ali raspoređenim masnih depoa tako da svoje telo ne prepoznajem. Iza sebe imam niz porodičnih nasleđa – nekoliko infarkta, šlogova, visok krvni pritisak, kamenje u žuči i bubrezima i, svima zajednički imenitelj – gojaznost.

Borim se sa pritiskom, ludovanjem štitaste žlezde i konstantnim bolovima leđa. Borim se da ne ispunim svoje nasleđe.

Slaveći svoja gojazna tela ne dajemo prave poruke onima koji nas prate – svojoj deci. Naprotiv. Uzima se to zdravo za gotovo, do momenta kad ta deca ostanu bez roditelja koje je pokosio infarkt.

Ali, šta da se radi, lepo je jesti. Lepo je sedeti u klimatozivanom prostoru i igrati igrice kako vežbaš.

Lepo je i imati tišinu dok se deca zabavljaju buljeći u neku od naprava, sedeći.

Razumem ja taj pokret “nije bitna veličina, svako telo je lepo”. Jeste, stvarno jeste. Jer mu osobenost i pečat daje duša i intelekt (zbog čega su neka estetski lepa tela, ne toliko lepa).

Ali, želimo li stvarno da kažemo da je sve to u redu? Patiti posledično od visokog pritiska, glavobolja, raznih autoimunih bolesti, boriti se za potomstvo?

 

Pogledajte ovu objavu na Instagramu.

 

Objavu dijeli Милена Костић (@mamaizmagareceklupe)

Odbijam da se saglasim sa tim. Odbijam da u ime toga, budem sledeća u nizu u svojoj ženskog liniji koja će ranije otići sa one strane.

Neverovatno je koliko je teško biti jednostavno realan i shvatiti da to nije zdravo. I pokrenuti se da nešto promenimo.

Neću nikad biti saglasna da se novopečene mame izlažu svojevrsnom maltretiranju da se “što pre upristoje”. Da ih gaze preko ionako lomljivog samopouzdanja i inače težeg prihvatanja novog tela.

Ali nisam saglasna ni da prihvatimo desetine kilograma viška kao normalu. Da smo toliko neodgovorni prema sebi, prema svojim bližnjima, dovodeći ih u opasnost da nas izgube.

Estetika je (naj)manje važnja – sopstvena glava je bitnija.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije