najnovijeNaslovna vijestPojaveRadoznala Lola

Rijaliti šou programi – kako utiču na decu i odrasle?

U ovom tekstu koji se odnosi na aktuelnu temu o rijaliti šou programima očekuje vas pomalo humora, pomalo sarkazma ali i puno istine. Zato pažljivo čitajte… između redova.

Prenosimo: Redakcija

Nevena Ocokoljić/Maminsajt

Foto: Shutterstock

Šta znači pojam rijaliti šou program?

Sam termin “rijaliti šou program“ nam govori o tome da se radi o televizijskoj vrsti programa koja prikazuje ponašanje ljudi u svakodnevim životnim situacijama – njihove navike, reakcije, emocije, stavove, moralne vrednosti, intelekt, karakter… Jedina razlika u odnosu na svakodnevnicu jeste prisustvo kamera.

Kao što je gore navedeno, rijaliti i jeste vrsta televizijskog žanra nastao u jednoj holandskoj producentskoj kući a prvi i najgledaniji šou program bio je „Big brother-Veliki brat“.

Čemu onda tolika fama oko sadržaja koji se svakodnevno “servira“ na lokalnim televizijskim stanicama? Da li su nam ta dešavanja nepoznata i strana?

Kakav sadržaj nam rijaliti nudi?

Da li su mediji ti koji nam odmažu u vaspitavanju i usmeravanju dece na prave moralne vrednosti? Kakvu nam poruku šalju rijaliti programi?

Za razliku od naše zemlje, u inostranim zemljama rijaliti programi se emituju na kanalima koji se dodatno naplaćuju. Međutim, lokalne televizijske stanice preplavljene su rijaliti šou programima u kojima se masovno prikazuje agresija, eksplicitne i necenzurisane scene seksa, intrige, svadje, primitivizam i nemoral. Na online portalima i u novinama se svakodnevno može pročitati puno članaka na tu temu.

Deluje kao Sodoma i Gomora. Ili nam se zapravo prikazuje u šta smo se pretvorili?

Ko su učesnici rijaliti programa?

Javne ličnosti koje su uglavnom davno zaboravljene od strane naroda, manje poznate i skroz nepoznate osobe koje kroz rijaliti žele da ispromovišu sebe i svoje novopečeno zanimanje (starlete, modne blogerke, nadrilekari, šibicari, grandiozne zvezde, hostese, makroi, jutjuberi… Uža specijalnost su uglavnom sitne krađe po belom svetu ili sunčanje na jahtama poznatih tajkuna). Opet, sa druge strane, veliki broj njih se ne izjašnjava šta je po struci i opredeljenju jer, tek im je 30…i koja godina i još uvek nisu pronašli sebe…ima vremena, Bože moj.

Ko diktira pravila rijalitija?

Bitno je shvatiti sledeće – učesnici rijaliti programa su zapravo vrlo taktički odabrani kako bi gledalištu pružili pravi ugođaj. Ono što možemo primetiti jeste da se tu i tamo nađe i po koji čovek/žena iz naroda koji su vredni, pošteni, iskreni, pravdoljubivi a ima i ponekog obrazovanog, školovanog, kulturnog koji izbegava konflikte. Međutim, takvi najkraće ostaju u rijalitiju i to upravo odlukom publike koja glasa za onu drugu stranu, odnosno za takmičare koji konstantno prave „cirkus“ i „šovove“…

Šta možemo zaključiti? Upravo to da smo i mi kreatori takvih emisija! Svaki rijaliti program osmišljen je vrlo precizno od strane stručnog tima koji čine itekako obrazovani ljudi a mi smo ti koji aminujemo njihove projekte.

Rijaliti takmičari, odnosno “igrači“ vrlo ozbiljno shvataju svoju ulogu u šou programu i igraju po unapred napisanom scenariju koji diktira niko drugi nego produkcija na osnovu onoga što narod želi da vidi… To znači da se zapravo radi o izuzetno inteligentnim osobama koje svoj posao ozbiljno shvataju jer dobijaju više nego dobre honorare. Kad smo već kod novca, onako iskreno, sami sa sobom razmislite koliko ste novca u poslednjih šest meseci potrošili na glasanje za ili protiv nekog učesnika u rijalitiju a koliko ste poruka poslali za lečenje nekog deteta koje je obolelo od teške bolesti? Na fejsbuk i instagram stranicama često se skuplja novac kako bi se svojim favoritima obezbedila nova garderoba, obuća, nakit, mobilni telefoni… Zašto nismo tako ažurni kada je u pitanju pomoć nekome ko je ostao bez krova nad glavom? Toliko o humanosti…zato nemojmo biti licemerni i svaljivati krivicu na nekog drugog jer nas mediji NE prisiljavaju na to.

Shutterstock

Kako živeti život po rijaliti uputstvima?

Rijaliti šou nam daje uputstva za mnoge ozbiljne životne dileme poput sledećih:

  • „Kako zatrudneti sa nasumično odabranim učesnikom programa i održavati trudnoću po rijalitijima?“,
  • „Kako vratiti kockarske dugove pomoću rijaliti honorara?“ ,
  • „Kako prevariti suprugu ispred milionskog auditorijuma?“,
  • „Kako postati najbolja prijateljica sa ljubavnicom svog još uvek zakonitog supruga?“,
  • „Kako održavati vezu sa više učesnika/učesnica u rijalitiju?“,
  • „Kako izgubiti starateljstvo nad detetom zbog boravka u rijalitiju?“,
  • „Kako ležati po ceo dan i za to dobijati honorar?“ i mnoge druge…

Da li ponašanje dece zavisi od izbora televizijskog programa ili od nas samih?

Koja je poenta ovog teksta?

Zbog brojnih komentara „Jaooo, šta naša deca gledaju, jaooo kakav im primer daju, jaooo kakva sramota, jaooo on/ona to rade jer su videli na televiziji!“ reših da postavim pitanje – ko su ONI i zašto su bitni za nas i našu decu? Zašto neko drugi treba da daje dobar ili loš primer? Zašto ponašanje naše dece zavisi od izbora televizijskog programa? I zašto nam je pored pregršt naučno obrazovnih kanala izbor upravo rijaliti?

Osim toga, da li možete da tvrdite da nikada baš ništa niste uradili od onog što se prikazuje na televiziji? Ili je jedina razlika što nije bilo kamera? Da li vas to čini lošim osobama? Da li ste iz toga izvukli neku pouku? Da li možemo da se usaglasimo i definišemo šta je normalno, prikladno, dozvoljeno, pravilno i moralno?

Poenta jeste da smo mi primer našoj deci. Naša dela i reči, ono što čuju i vide od nas su jedini faktor koji utiče na formiranje njihovih stavova i ponašanja. Kako ćemo zabraniti deci da gledaju rijaliti ako je na našem tv-u taj isti rijaliti? Kako ćemo ubediti decu da odu u bioskop, pozorište ili na koncert ako ih mi sami nikada nismo odveli niti su videli nas da posećujemo ta mesta? Kako ih navesti da čitaju knjige kada nas nikada nisu videli sa knjigom u ruci? Kako zabraniti deci da rade isto što i mi?

Da, rijaliti programi predstavljaju određene standarde ponašanja.

A da li nam mediji kontrolišu daljinske upravljače? NE! Šta ćemo gledati je isključivo i samo naš izbor. A što se tiče rijaliti šou programa, na nama je na koji način ćemo obraditi te informacije i interpretirati ih svojoj deci, kao i to da li ćemo deci ukazati da je to primer pravilnog ili nepravilnog ponašanja. To možemo uraditi tako što ćemo sesti sa detetom i pogledati par snimaka određenih događaja iz rijalitija i prokomentarisati o tome kakvo je detetovo mišljenje o tome.

Da li mediji propagiraju pogrešne vrednosti ? DA! Šta mi činimo povodom toga? Činimo da gledanost raste i dajemo im materijala za nove ideje i scenarije. Kako? Tako što prihvatamo, gledamo, glasamo, guglamo, diskutujemo na poslu i kod kuće o rijaliti učesnicima i rijaliti dešavanjima. I onda kada smo “protiv“ vrlo argumentovano tvrdimo da li je neki učesnik postupio ispravno ili ne i branimo njegovo ponašanje ili ponašanje druge strane što ukazuje na to da itekako pratimo šta se dešava u rijalitiju.

Ima li realnosti van rijalitija?

I onda kreće lavina pitanja i komentara – zašto je sve više nasilja, zašto su nam takva deca, muževi, žene, komšije, znanci i neznanci? Zato što smo otuđeni jedni od drugih, ne razgovaramo, ne provodimo vreme zajedno, ne obraćamo pažnju jedni na druge. Živimo tuđe živote, bavimo se tuđim problemima, voajerišemo po tuđoj intimi. Isključite televizor na jedan dan i na drugi način osmislite vreme koje provodite sa svojom porodicom. Primetićete promenu. Kada se budemo vratili u realnost i počeli da živimo sopstveni život koji isključuje neki tamo rijaliti, tada će svima biti bolje.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije