najnovijeNaslovna vijest

Dramaturgija i društvene mreže: Dramimo ili glumimo?

Na društvenim mrežama težimo da se predstavimo u najboljem mogućem svetlu. Šta je to najbolje individualna je stvar i zato ne treba odmah polaziti od stereotipa da svi želimo da se predstavimo kao najlepši ili najzgodniji kada je Instagram u pitanju, ili najpametniji i najduhovitiji kada je u pitanju Tviter.

Redakcija

Dragana Plazinić / CZM.org.rs

Foto: Pexels

Tako će pre objavljivanja slike ljudi uglavnom iseći one delove koji nisu poželjni na slici. Tako osoba koja želi sebe da prikaže kao nekoga ko ima bogat društveni život i upravo je spremna da krene sa drugaricama u klub neće objaviti fotografiju gde je našminkana i sređena do struka, ali ipak dole nosi pidžamu i papuče, već će taj deo sa slike ukloniti. Isto tako neko će slikati bolji profil jer je tu bolje našminkan ili druga strana lica nije našminkana uopšte.

Kako u životu, tako i na društvenim mrežama, postoje i „prljavi poslovi“ i oni koji izvode predstavu trude se da ih sakriju. To su sve one radnje koje se smatraju za nemoralne ili nepoželjne.

Tako će neko pokušati da sakrije da su pratioci ili lajkovi kupljeni, neko će pokušati da sakrije ko finansira sva skupa putovanja sa kojih redovno postavlja fotografije, a neko će pokušati da sakrije sve što bi poljuljalo tezu da taj biceps nije nastao veštački, već isključivo u teretani.

Ljudi se trude da sakriju i sva negativna iskustva koja su doživeli, ako misle da mogu da ugroze njihovu predstavu.

Tako neko može da briše komentare ispod svojih fotografija, ne govori o negativnim mišljenima koja ljudi imaju o njima ili čak blokira one čiji komentari dovode u pitanje njihovu ulogu.

Pored toga, svako se trudi da sakrije svoje navike koje se ne uklapaju u celu poentu predstave: od gore pomenutog primera urbanog mrzitelja masovne kulture koji krišom gleda i čita vesti o rijaliti programu, do fitnes trenera koji propagira zdravu ishranu i aktivan način života i ne želi da objavljuje da kada nema vremena jede brzu hranu, a ne šejk koji se brzo priprema o kom je pričao i pisao.

Iako strašna i po predstavu preteća, publika vrlo često može biti neko ko je tu predstavu spasio. Tako ona može da bude zainteresovana za predstavu i kada predstava nije više toliko interesantna, kao u slučaju velike podrške sa stranica i profila koje vode fanovi određenih ličnosti sa društvenih mreža.

Isto tako publika može da se pravi da ne primećuje određene greške u nastupu i generalno kompromitujuće stvari koje ugrožavaju ulogu, a nije retko ni njihovo „opraštanje“ takvih stvari. Zato se često dešava da publika daje podrušku onome ko izvodi predstavu, a čija je uloga ugrožena na određeni način i najbolji primer za to su komentari podrške ispod objava u momentima kada se o nekoj javnoj ličnosti pojave informacije koje su u suprotnosti sa onim kako se u medijima i na društvenim mrežama ta osoba prikazuje.

Foto: Wendy Wei / Pexels

 

Dramimo ili glumimo?

Brojne kritike su upućene ovakvom ponašanju na društvenim mrežama i od onih koji se ovakvim stvarima bave i od onih koji tvrde da se ne bave upravljanjem utiscima. Ta kritika je ipak nepoštena.

Društvene mreže nisu krive za takvo ponašanje i reklo bi se da traženje krivca u ovakvom sistemu vrednosti nije uopšte ni potrebno.

Krivac se traži onda kada je u pitanju negativna pojava, a reklo bi se da upravljanje utiscima u realnom životu danas uopšte nije negativna pojava.

Ceo proces vaspitanja i socijalizacije sastoji se u tome da se osoba nauči da igra svoju ulogu na pravi način i da upravlja utiscima kako bi se njegova predstava nastavila kako treba.

Tako se stalno govori da treba da budemo lepi, uredni i čisti kada idemo negde, a neretko se dešava da kod svoje kuće ljudi nisu takvi. Preporučuje se da se ne psuje, da se se generalno izbegavaju ružne reči, da se ophodi kulturno i ljubazno prema ljudima, da se govore lepe stvari…

Koliko nas je stvarno takva osoba sve vreme?

Čini se da su društvene mreže samo mesto gde se takvo vaspitanje konkretizuje i gde je možda najuočljivije. Zato nisu krive društvene mreže. Ako se neko može kriviti to je onda vaspitanje.

Ipak, koliko smemo da osuđujemo nekoga što prikazuje idealizovanu sliku o sebi?

Prvi razlog zašto ne smemo je baš zato što i svi mi to isto radimo. Ljudima je neprijatno da negativna osećanja dele sa drugima, isto koliko je i nama. Koliko god mi želeli da saznamo sve te kompromitujuće stvari o drugima, treba da pođemo od nas samih i zapitamo se kako bi bilo da drugi saznaju naše tajne.

Drugi razlog je sama činjenica da koliko god ljudi bili zainteresovani za sve te negativne osobine drugih ljudi oni te negativne osobine zapravo ne vole da vide, zato su mnogi i diskiminisani i jedini razlog zašto ljudi žele da ih saznaju jeste da bi se osećali superiornije. Ovo naravno ne znači da svi oni koji žele javno da pokažu sve svoje loše i dobre stane ili iskustva ne treba to da urade, naravno da treba i svaka im čast na hrabrosti. Ovo takođe ne znači da neko zbog toga ima pravo da ih diskriminiše.

Ljudi, kako u stvarnom životu, tako i na društvenim mrežama, daju sebi slobodu da osuđuju i na neki način diskriminišu one koji svojom ulogom ne žele da predstave sebe u najboljem svetlu, već u realnom i koji svojom ulogom žele da pošalju neku poruku.

Koliko god kritikovali ulepšavanje stvarnosti, ljudi podrazumevaju da prikazana stvarnost ipak treba da bude lepa.

Umesto podrške onima koji prolaze kroz teške situacije, ljudi im svojim komentarima dodatno otežavaju. Tako se vrlo često ostavljaju negativni komentari ispod slika devojaka koje ne kriju da imaju problem sa aknama, ispod slika onih koji se ne stide da pokažu svoj manjak ili višak kilograma, kao i ispod objava onih koji na svojim profilima objavljuju svoja iskustva sa tumorima ili drugim bolestima.

Na društvenim mrežama je nužno da svi igramo neku ulogu i da svojom ulogom šaljemo neku poruku, bez obzira da li ta poruka govori da smo mi najlepši ili da svet nije tako lep i da pored letovanja i preplanulih tela, pored pametnih i načitanih ljudi, postoje i teške situacije kroz koje ljudi u jednom trenutku svoj života prolaze. Svi glumimo, drame samo oni koji to kritikuju.

Preuzeto sa czm.org.rs

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije