Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPraktična LolaŽivot

Kako odabrati životnog partnera: Koji ste vi tip osobe?

Izbor životnog partnera je jedna od najvažnijih odluka u životu, kako god da okrenete. 

Prevela: Saša Leper

Tim Urban / Wait But Why

Foto: Clipart

Isfrustriranoj osobi koja nije u vezi često može izgledati da je život ovakav,

gdje se ona nalazi mnogo stepenica niže u odnosu na parove na stepeništu skontavanja života.

Pa i na prvi pogled, čini se da istraživanja potvrđuju ovu teoriju, jer se ispostavlja da su ljudi u braku u prosjeku srećniji od solera i daleko mnogo srećniji od razvedenih ljudi. Ali detaljnija analiza otkriva da ako „ljude u braku“ podijelimo u dvije kategorije na osnovu toga kakav je kvalitet njihovog braka dobijamo da su „ljudi koji sami za sebe tvrde da su u lošem braku su daleko manje srećni nego soleri, a ljudi koji tvrde da su u dobrom braku su čak i mnogo srećniji nego što to pokazuje literatura“. Drugim riječima, evo kakvo je stanje u stvarnosti:

Soleri koji su nezadovoljni bi trebali uvidjeti da su oni zapravo u neutralnoj poziciji u kojoj postoji prilično mnogo nade kad se uporedi sa tim kakva bi njihova situacija zapravo mogla biti. Osoba koja nema partnera a željela bi da nađe sjajnu vezu je samo na korak od toga, te na listi svojih obaveza ima samo jednu stavku „1) Pronađi sjajnu vezu.“ Sa druge strane, oni koji se nalaze u nesrećnim vezama se nalaze čak tri koraka od svog cilja, a njihova lista stvari koje moraju uraditi glasi: „1) Prođi kroz prilično bolan raskid i sjebi se. 2)Emocionalno se oporavi. 3) Pronađi sjajnu vezu.“ I nije tako strašno kad se stvari ovako sagledaju, zar ne?

I sva istraživanja o tome koliko količina sreće zapravo varira između srećnih i nesrećnih brakova u potpunosti ima smisla, naravno. Ipak je riječ o vašem životnom partneru.

Razmišljanje o tome koliko je izbor odgovarajućeg životnog partnera zapravo važan za čitav život je slično razmišljanju o tome koliki je zapravo svemir i kako je smrt zapravo strašna – suviše je intenzivno da bi se u potpunosti mogla koncipirati puna stvarnost i veličina situacije pa onda prosto ni ne razmišljamo o tome već lagano ignorišemo.

Ali za razliku od smrti i veličine svemira, nad izborom svog životnog partnera vi imate apsolutnu kontrolu, pa je izuzetno važno da shvatite koliko je to zapravo velika odluka i da detaljno analizirate njene najvažnije faktore.

Pa koliko je to velika stvar?

Pa počnite od toga što ćete od 90 oduzeti svoje trenutne godine.  Naravno, u slučaju da poživite toliko dugo, to je otprilike broj godina koje ćete provesti sa tom osobom. Okej, naravno da se ljudi i razvode, ali nekako nikada ne mislite da će to biti i vaša priča. Nedavna studija je pokazala da 86% mladih smatra da će njihov sadašnji ili budući brak potrajati zauvijek, pa ćemo se i mi držati toga.

Kada birate životnog partnera zapravo birate mnogo toga, uključujući partnera za roditeljstvo, društvo s kojim ćete pojesti oko 20 000 obroka, partnera za putovanja za oko 100 godišnjih odmora, primarni način provođenja slobodnog vremena i prijatelja u penziji, terapeuta po pitanju svoje karijere i nekoga o čijem danu ćete slušati oko 18 000 puta.

Jebote.

S obzirom na to da je ovo daleko najvažnija stvar u životu koju treba da uradite kako treba, kako je moguće da toko dobrih, pametnih i inače logičnih ljudi na kraju odaberu životnog partnera kojim su nezadovoljni i zbog koga su nesrećni?

Pa, kako se pokazalo, ima tu mnogo faktora koji nam ne idu u prilog.

 

Ljudi uglavnom ne znaju šta žele u vezi

Istraživanja pokazuju da su ljudi, kada nemaju partnera, prilično loši u predviđanju onoga za šta se kasnije ispostavi da su njihove preferense kad su u pitanju veze. Jedno istraživanje je pokazalo da osobe koje kažu da nešto preferiraju u vezama često pobiju sami sebe samo nekoliko minuta kasnije kada se nađu u nekoj stvarnoj situaciji.

To i ne bi trebalo biti toliko iznenađenje – u životu obično i ne postanemo dobri u nečemu dok to ne uradimo masu puta. Nažalost, malo ljudi dobije priliku da se nađe u nekoliko, ako ijednoj, ozbiljnoj vezi prije nego što donesu tu veliku odluku. Jednostavno nema dovoljno vremena. A s obzirom i na to da se ličnost osobe kada je u vezi i njihove potrebe uglavnom znatno razlikuju od toga kakvi su kad su soleri teško je znati šta zapravo hoćete ili trebate od veze kada nemate partnera.

Društvo je sve pogrešno skapiralo i daje nam užasne savjete

Društvo nas ohrabruje da ostanemo neobrazovani i da pustimo romantici da nas vodi.

Ako vodite kompaniju, konvencionalna mudrost nalaže da ćete biti mnogo efektivniji ako to izučavate u školi, osmislite dobro razrađen poslovni plan i vrijedno analizirate poslovanje svog preduzeća. To je i sasvim logično, jer na taj način funkcionišete kada nešto želite dobro uraditi i minimalizovati greške.

Ali da se neko školuje da nauči kako da odabere životnog partnera i da imaju zdrave veze, da razrade detaljan plan akcije za pronalaženje partnera i da svoj napredak rigorozno prate graficima i tabelama, društvo bi reklo da su A) pretjerano racionalan robot, B) previše zabrinuti za ovo i C) čudnak.

Ne, kada je riječ o vezama, društvo ne gleda blagonaklono na previše razmišljanja o tome, već se umjesto toga oslanja na sudbinu, instinkte i najbolje nade. Da neki šef firme sluša savjete društva za svoj posao vjerovatno bi potpuno propao, a sve i da uspije to bi dijelom bilo zbog dobre sreće, što je kako društvo želi da se odnosimo prema vezama.

 

Društvo stigmatizuje inteligentno traženje potencijalnih partnera.

U studiji koja je ispitivala čime se vodimo pri donošenju odluka kada su u pitanju veze, naše preferense ili trenutne prilike, bez ikakve sumnje pobjedu ubjedljivo odnose prilike – izbori koji pravimo su 98% odgovor na ono što imamo u ponudi, a samo 2% na neke naše trajne želje. Želje za izlaženjem sa visokim, niskim, debelim, mršavim, profesionalnim, religioznim, obrazovanim, neobrazovanim ljudima su u više nego devet od deset slučajeva zasnovane na tome šta je u ponudi to veče.

Drugim riječima, ljudi na kraju izaberu od onoga što im se nudi, bez obzira na to koliko taj spoj može biti loš. Logičan zaključak koji se ovdje može izvesti je da svi koji traže životnog partnera treba da upoznaju mnogo ljudi na internetu, idu na brze sastanke i učestvuju u drugim sistemima koji su namjenjeni za proširivanje izbora kandidata na inteligentan način.

Ali dobro staro društvo ne gleda blagonaklono na to, pa se ljudi često i dalje stide da kažu da su svog supružnika upoznali sa sajtu za upoznavanja. Primjeren način na koji možete upoznati svog životnog partnera je pukom srećom, time što ćete slučajno naletiti na njega ili nju ili tao što će vas međusobno upoznati neko iz vašeg uskog kruga ljudi. Na svu sreću, ova stigma vremenom polako nestaje, ali sama činjenica da uopšte postoji je prikaz koliko su nelogična pravila za upoznavanje ljudi koja je društvo prihvatilo.

Društvo nas požuruje

U našem svijetu, glavno pravilo je da se vjenčate prije nego što postanete prestari – a to „prestari“ je negdje između 25 i 35 godina, u zavisnosti od tog gdje živite. Iako bi pravilo trebalo biti „šta god da radiš, nemoj se vjenčati sa pogrešnom osobom“, ali društvo ima daleko manje razumijevanja za solere od 37 godina nego za ljude od 37 koji su nesrećni u braku i imaju 2 djece.

To nema nikakvog smisla – prva osoba je na korak od srećnog braka, a druga se mora ili pomiriti sa trajnom nesrećom ili preživjeti gadan razvod samo da dođe do tačke na kojoj se soler već nalazi.

 

Biologija nam ne čini uslugu

Biologija ljudi se davno razvila i ne razumije koncept duboke povezanosti sa životnim partnerom u trajanju od 50 godina.

Kada tek počnemo izlaziti sa nekim i osjećamo i najmanju naznaku uzbuđenja, naša biologija pređe u „okej, hajde da to obavimo“ način funkcionisanja i bombarduje nas hemikalijama koji nas podstiču na parenje (požuda), zaljubljivanje (faza medenog mjeseca) i na kraju na dugotrajnu posvećenost (povezivanje). Naš mozak obično može zaustaviti ili poništiti ovaj proces ako nam se neko prosto ne sviđa toliko, ali u onim osrednjim slučajevima kada bi pravi potez vjerovatno bio da produžimo dalje i nađemo nešto bolje mi često potpadnemo pod uticaj tih hemikalija i završimo vjereni.

 

Biološki sat je kučka.

Žene koje žele da imaju svoju biološku djecu sa svojim mužem imaju jedno vrlo stvarno ograničenje, a to je da treba da odaberu pravog životnog partnera do neke 40 godine, manje-više. To je prosto užasna činjenica koja dodatno otežava i ovako težak proces. Ipak, da se radi o meni, rađe bih usvojio djecu sa pravim životnim partnerom nego imao svoju biološku djecu sa pogrešnim.

I onda tako uzmete gomilu ljudi koji i ne znaju baš šta žele od veze, okružite ih društvom koje im govori da moraju naći životnog partnera, ali da ne treba da razmišljaju niti istražuju i da požure, na to dodajte biologiju koja nas drogira da dok pokušavamo da to prokljuvimo i obeća da ćemo uskoro prestati proizvoditi djecu, šta dobijate?

Gomilu važnih odluka donesnih iz pogrešnih razloga i masu ljudi koji potpuno uprskaju najvažniju odluku u svom životu.

Predstavljamo i neke uobičajene tipove ljudi koji su žrtva ovog svega i koji uglavnom završe u nesrećnim vezama.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije