najnovijeNaslovna vijestŽivot

Igor Karanov: Sreća od kamena

Ljudi se, okvirno, dele na dve vrste u pristupu problemima: jedni uzrok problema traže u okolini, sistemu, drugim ljudima, a drugi u sebi i svom stavu prema okolini, sistemu, drugim ljudima.

Redakcija

AllMe facebook/ Igor Karanov

Kad se malo bolje pogleda, jasno je da će ovi prvi pronaći samo opravdanje, jer je okolinu, sistem i druge ljude nemoguće, a i nevaspitano, izmenjati po svojoj meri, a ovi drugi će možda pronaći i rešenje, jer je jedino sebe moguće menjati.

Danas, u svetu usiljene korporacijske korektnosti, nije pravilno reći: problem. To se zove izazov. Savremeni marketing i komunikologija ne dopuštaju neprijatne reči. Lično mislim da su neprijatne reči izuzetno zdrave i da su stvar higijene. Uostalom, baš me zanima da li generalni menadžer neke velike kompanije kad pojede nešto loše ima izazov s varenjem.

Da li, kad ukrivo stane na stepenicama, ima izazov sa skočnim zglobom. I da li njegov sin tinejdžer koji smatra da mu je sve bogom dano pa beži iz škole ima izazovno ponašanje. Lično, više volim probleme. Izazovi su mi nekako previše kontrolisani, meki i beskorisni. Problemi su korisni.

Korist od problema nalazi se s njihove druge strane. Na primer, ako problem zamislim kao veliki, težak kamen koji stoji na mestu na kom smeta, korist se nalazi na onoj njegovoj strani koja će ugledati svetlost dana tek kad ga podignem da ga premestim. A onda je jako važno gde ću ga premestiti. Jer baš tu leži razlika između srećnih i nesrećnih ljudi.

Uglavnom svaki čovek, kad se osvrne po svom životu, vidi gomilu razbacanog kamenja. Neko je veće, neko manje, neko oštro i šiljato, neko zaobljeno. Ukoliko je nesrećnik, reći će: J… ti život, vidi ti ovo. Pa ko je ovo ovako ostavio? Pa, majku mu, pogledaj koliko je to posla? Neću ovako! I kamenje će tu stajati i smetati mu da bude srećan.

S druge strane, srećnik će početi da ustaje rano i da nosi kamen po kamen na zgodno mesto. Pravilno ih postavljajući jedan na drugi, pazeći koji će gde bolje da legne, on će napraviti veliku, lepu kuću. Što je kamenje teže i veće, kuća će biti sigurnija, a njegove ruke jače.

Kad se već približi kraju posla, radovaće se svakom kamenu: Vidi, ovaj će baš da mi legne tamo, između ona dva. E, sad mi fali jedan malo zaobljen s donje strane… I čak i ako kuća nikada ne bude završena, srećnik će se sve vreme, prenoseći kamenje na zgodno mesto, lepo provoditi. To je ono što kažu Japanci da sreća nije cilj nego put.

Neki čak kažu: ako u životu preneseš dovoljno kamenja, jednog jutra, kad ustaneš toliko rano da se još nije potpuno razdanilo i baciš pogled na taj proplanak, videćeš da se svo kamenje pretvorilo u decu koja trče po vlažnoj travi razdragano uzvikujući tvoje ime.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije