najnovijeNaslovna vijestO ljudima

Šta ima loše u tome što je neko poželio da gleda svadbu Cecinog sina?

Kažu da je za vikend bila svadba decenije. Oženio se Cecin sin. I Arkanov. Mislim da je teško pronaći svjesnu osobu koja ne zna ko je Ceca, ili Arkan. Elem, potomak se oženio. Mislim da i taj podatak znaju svi….

Jelena Despot

Foto: pixabay.com

Kažu da je za vikend bila svadba decenije. Oženio se Cecin sin. I Arkanov. Mislim da je teško pronaći svjesnu osobu koja ne zna ko je Ceca, ili Arkan.

Elem, potomak se oženio. Mislim da i taj podatak znaju svi. Ili barem oni koji čitaju novine, gledaju televiziju, imaju facebook, instagram, twitter. Juče su prva četiri klipa na youtube trendingu bila ona sa svadbe Željka, ovaj Veljka Ražnatovića.

Nisam gledala klipove, nisam čak ni pročitala nijednu vijest o tome. Vidjela sam na instagramu, vidjela sam na slikama šta je obukla srpska majka, i srpska sestra. I kakvu je vjenčanicu nosila srpska snajka. Za mene su svadbe jedan zamoran i bespotreban događaj pa me tako ništa manje ili više nije interesovala ni ova. Nisam je eskivirala zato što to nije urbano da se ložiš na svadbu Cecinog sina, no, prosto svadbe bila one najispraćeniji medijski događaj ili ona komšije iz pete ulice u meni ne bude nikakvo interesovanje.

Zašto ovo pišem? Zašto sad i ja tome dajem na značaju a kažem da me ne zanima?

Zbog licemjera naravno.

Kad god hoćeš da budeš urban moraš pljunuti nekoga. Kad hoćeš da budeš kul takođe. A kud ćeš urbanije od toga nego da pljuneš kraljicu narodnjaka i njenu porodicu. Utrkivali su se ljudi da kažu kako se srpska majka obukla bezveze, kako je srpska sestra imala neki „ništa posebno“ komplet i kako je baš „lejm“ što su po mladu išli autobusom. Oni drugi su jedva dočekali da pljunu ove koje je to zabavilo jer je to još viši level urbanosti. Snebivanje nad tim kako neko voli da gleda svadbu Cecinog sina mi stvara više mučnine od bilo kakvog svadbenog kiča.

Šta ima loše u tome što je neko tog dana poželio da gleda svadbu Cecinog sina? Možda mu je to bila jedina distrakcija od sranja u kojem se nalazi. Možda je to nekoj kasirki bio trenutak da lakše pregura dan. Možda je neka doktorka lakše preživjela dežurstvo vikendom. Možda je gledanje tuđeg glamura ono na šta se ložimo. Možda je to bio rijetki trenutak da zaviriš u život najpopularnije srpske porodice. Da vidiš kako se vesele.

Koga briga na šta se neko loži dok god to ne vrijeđa nikog drugog?

Zašto bi meni bilo važno što je ko zna koliko ljudi kliknulo na youtube klip te svadbe.

To meni i dalje ne brani da ja kliknem na šta god ja hoću.

Bio to Discovery dokumentarac ili klip u kojem Cecin sin puca u jabuku.

Pa onda ide red snebivanja na temu kako smo mi Srbi plitak i površan narod te nam je to zabava. Ako kao Srbin ističeš da je pola tvoje nacije „pomalo zatucano“ jer je to gledalo ti si vrlo loš Srbin jer srpska majka nije postala srpska zato što je voli stotinjak ljudi, vole je barem dvije trećine nacije. Iz nekog razloga. A ko smo ti i ja da sudibmo o razlozima za voljenje nekoga? Nema tog čovjeka koji ne zna neku Cecinu pjesmu. Odgovorno tvrdim da ne postoji. I ja imam neke svoje favorite, i one neke uz koju sam razbila čašu ili dvije, i preboljela neki raskid ili dva. Iako primarno ne slušam tu muziku. Znam. I simpatična mi je ta srpska majka. Iako je prenaduvana, preoperisana, sve pre, i sve ono što inače ne volim.

Zašto bi simpatisanje Cece ili potreba da gledaš svadbu njenog sina ukazivalo na manjak sivih ćelija? Za mene na to više ukazuje gledanje dnevnika bilo koje televizije na Balkanu. Tu se plasira veća količina šunda, licemjera i kiča. To je pogubnije za mozak od bilo koje svadbe na kojoj su se žene utrikivale da budu što ljepše a muzika što glasnija.

Zašto bi svadba Cecinog sina bila gora od npr. sjednice skupštine? Pa veća količina primitivizma se vidi u samo pet minuta skupštinskog prenosa. Divljaštva, nekulture i gluposti. A tu sve sjedi neki „fin i obrazovan svijet“. Pjevačica i žena jednog od najpoznatijih kriminalaca na Balkanu i ne mora da bude pametna, ni elokventa, ne mora da bude ni decentna, ni njena djeca takođe, ali predstavnik političke partije u skupštini jednog entiteta ili države bi morao povesti računa o tome kako se prezentuje javnosti.

I pustite narod da voli šta hoće. I rijaliti i Cecu. I Amerikanac ima sve predispozicije da bude srećan, socijalno zbrinut pa svršava na Kardašijane. Kardašijane su primali i Obama i Hilary. Vjerovatno i Donald. Mi Srbi smo bar pet puta pametniji od Amera, reći će prosječan čitalac, no nismo. Svi smo samo ljudi koji vole da zaviruju u tuđe živote. Koji na taj način možda skrenu misli sa nekog svog stvarnog života. Prljavog veša, neusisanog stana ili neplaćenih računa. Lakše se ovog vikenda bilo sikirati oko lošeg odijela srpske majke nego oktobarskog računa za struju.

Zašto je najednom posh da gledaš svadbu Harija i Megan, ali su Veljko i Bogdana baš bljak. Za prosječnog Srbina Ceca je veća kraljica nego bila koja Elizabeta. I nemojmo glumiti nešto što nismo. Nemoj pljuvati da bi bio urban. Nemoj jer ćeš se vikendom negdje u kafani u nekom momentu veseliti uz muziku iste te Cece koju si pljuvao.

Kao što rekoh, ja nisam gledala svadbu, ni onu Cecinog sina iako je to tog dana zaista bila teško izignorisati, niti kraljevsko vjenčanje „engleskih unuka“. Ne zato što sam ja bolja ili gora od vas, već me prosto ne zanima. I to je moja stvar. Zašto bi se moja stvar morala podudarati sa mišljenjem većine. Zašto bih ja bila bolja od većine jer to ne volim?

Pustite ljude da gledaju svoja, a i tuđa posla. Dok god ne škode nikome, totalno njihova stvar.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije