AstrologijanajnovijeNaslovna vijest

Astrologija: Venera u Jarcu konjunkcija Saturn i Pluton: NIKOM neće biti lako

„Ne slušaj šta govore, slušaj šta žele. Kada znaš šta žele, nećeš slušati šta govore!“

Jelena Puhalo

Evo nam i Venerice đavolu na istinu!

Pročitah zanimljiv print na nekoj majici kaže: „Kako da se udam kad mi je svaka subota radna?“ ha ha..pošalica. Smiješno i što bi ameri rekli cute, ali ovo je pravi, hladni i okrutni opis Venere u Jarcu.

Kako je došao decembar, svi smo ludi u poslu. I nije to samo zbog ove Venerice. Pridružio joj se i Jupiter, pa svako pokušava, kako zna i umije da svoju grešnu i razbaškarenu dušu spase kojom ekstra zanimacijom, nazovimo poslom. Svako u svojim mogućnostima.

I sva ta nedruštvenost kao ne izlazi mi se sad nigdje, ne gleda mi se niko i ona društvenost kad biste vi društveno, a niko se ne javlja je ovodecembarska luminacija. Vrijeme da se malo povučemo i uhvatimo nekog konkretnog i korisnog posla.

A znate, ovo su oni periodi u godini kada bi ljubav trebalo najviše da strepi. Ovo su oni trenuci kada dolaze otuđenja, raskidi, razilaženja i razmimoilaženja po ekvatoru i paraleli, kada ozbiljno opraštamo i od posljednje nade da će nešto negdje da se popravi i funkcioniše. A onda se jave i oni nezavršeni odnosi iz prošlosti i tako ukrug…

I ne pretjerujem, ovo je smrt, zaleđenje Venere u hladnom znaku u sudaru sa dva veterana u destrukciji. Ali ova godina je u mnogo čemu drugačija od prošle, tj. od prošlog susreta Venere sa Saturnom i Plutonom u februaru.. Bar u nekom globalnom smislu. Ostaje to upozorenje o rušenju nekih nestabilnih odnosa ili bar o pripremi za rušenje, jer Saturn i Venera u Jarcu ne vole višak, a višak je sve što nam ne služi najbolje, ali već se toliko toga porušilo, zar ne?

Prošlogodišnja konjunkcija iz mog ličnog života uzela je mnogo i dobro ću je upamtiti kao jedan od težih perioda u svom životu, ali ovaj put osjećam da se već mnogo toga završilo gotovo svima na bar nekom životnom polju i sada je potrebno da se neki ili nečiji odlazak iz naših života utvrdi i zalije betonom, te da se spremimo za novu solarnu eklipsu koja nam dolazi 26.12.

Narednih sedam do deset dana, uz svu ovu fizičku hladnoću susrešćemo se sa stvarnom realnosti života.

I to ne samo emotivnom.

Recimo, ako Venera znači svaku vrijednost, vidjećemo koliko zavisimo od nečeg materijalnog i neće nam biti prijatno. Možda će nam i usljed trenutnog ili permanentnog odsustva neke spravice u životu biti jasno koliko smo ogrezli u materiju. Ovdje dolazimo do želje da život svedemo na što jasnije i jednostavnije temelje.

Da ne kupujemo iz bahatosti, već samo ono što nam prijeko treba, da sačuvamo koju novčanicu, da smanjimo porcije hrane koju unosimo u organizam, da ukinemo neku ovisnost, da se možda manje šminkamo i uljepšavamo, a više idemo na „prirodno“. A i realno možemo se uhvatiti da je za sve izgovor: nemam vremena.

I ono standardno što uvijek dolazi sa Jarcem: da se radi dok se ne crkne! Ni po babu ni po stričevima! Svako svoj teretić na ramena i lagano.

Ovo je priča o nedovoljno cijenjenoj ženskoj ljepoti. Onoj koja prvenstveno dolazi iz žene. Same nje. Saturn uvijek ima svoju nadkompenzaciju, pa ako imamo one koje sa konjunkcijom Venere i Saturna ne stave godinama trunku šminke, žale za šumama i livadama, samoćom, monaštvom, nikad se, ili uz tešku prisilu okrenu teškom suočavanju sa kompleksom izgleda, ljubavi prema sebi i sopstvenom vrijednošću, imamo iste te koje provode sate u salonima, uvijek su potpuno sređene tip top, recimo kao Melanija Tramp koja je klizeći ušla u konjunkciju Venere i Saturna svoga muža. „Savršena žena“.

A jedino što je bitno iz svega ovoga zapamtiti bilo bi da savršenstvo nije potrebno. Da ne kažem ništa ozbiljnije. Kada zadamo sebi saturnovske ciljeve, postajemo mašine, a imamo već godinu dana u Raku južni Mjesečev čvor, koji nas uči mekoći postojanja. I koliko je lijepo njegovati i prihvatiti sebe, a ne težiti saturnovskom savršenstvu.

Netom prije početka pisanja ovog teksta naletjeh na Tatjanu Milenković, doktora psihijatrije i par redova koji su  mi se učinili savršenim za ovu priliku, pa ću isto podijeliti sa vama:

„… odi od njega ako veneš s njim, ako sediš na pola stolice, ako zaustaviš dah kad kroči u sobu, ako te strah šta će reći i šta će uraditi, ako se zbog nekog uznemiren budeš i uznemiren ne spavaš, ako ne rasteš, ako se ne smeješ, ako si s nekim skroz pogrešan, ako je tvoja sreća neprilična i radost ne možeš podeliti s nekim… odi od onog od koga strepiš, zbog kog dišeš sa pola pluća jer ti telo neće oprostiti toliko ćutanje… jer ti ćeš pristati ali duša neće… odi od lošeg čoveka i možda izlečiš panične napade i anksioznost… i depresiju… jer nije možda da ne voliš život nego ne voliš takav život… ne traj pored onog ko te ne gleda lepo, kome si sav, nekako, neodgovarajući makar ti je najbliži…od najbližih se čovek najgore razboli – nikad od udaljenih…budi s onim kome si lep, kome si dobar…u braku, životu, prijateljstvu, roditeljstvu… ne grej nezagrejive, ne otopljavaj zaledjene…mani se ćorava posla…ne pokušavaj…ko ti je rekao da samo nastaviš da pokušavaš…skloni se od ljudi kojima nisi dobar jer često niko nije…samo nestani i pusti ih da se, bez onoga koga napadaju, njihov bes ka njima okrene i ostavi ih njihovom zelenilu…jer nekima stvarno nema pomoći…nesrećno sastavljenim…ne sastavljaj nikoga…svojim se rasturenim delovima pozabavi”.

Samo odustanite od popravljanja i gurnite sa stola tu vazu da se na vaše oči razbije u paramparčad…jer zakrpljeno nikad više nije isto.

AsA svaki put kada odlučite da poštedite vazu, polomite jedan dio sebe…

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije