Moraš znati kada moraš da se pomiluješ malo nježnije

To su oni koji su ti prije par dana poželjeli „sve najljepše“ u ponoć ili nekoliko minuta poslije. Oni koji su te zagrlili i stisnuli jako. Oni koji se ponašaju kao da će svijet prestati da postoji ako te ne čuju jedan dan.

Ja samo umijem da volim tako. I volim malu grupu ljudi. Ali volim jako.

I ne pristajem na ništa manje zauzvrat.

Ali, nekako voleći tako jako druge zaboravila sam kako da volim sebe. Ubjedila sam se da sam dobro kada su svi oni koje volim dobro. Kada sam više njihova nego svoja.

MORAŠ VOLJETI SEBE! Kao preduslov da voliš bilo koga drugog.

Moraš znati kada moraš da se pomiluješ malo nježnije.

Moraš znati kada trebaš pustiti neke ljude da odu.

Moraš nekada biti sama kako bi znala kako da budeš ti u društvu.

Moraš reći glasno koliko je tebi dovoljno.

Meni je uvijek trebalo mnogo ljubavi. Mnogo više nego što su ljudi mogli da daju. Mnogo više nego što su shvatali da mi treba.

Često sam odlazila od ljudi koje sam voljela jer me boljela njihova nesposobnost da me vole dovoljno. To je bio moj način da se štitim. Ponekad sulud, ponekad pogrešan, ali vrlo često moj jedini.

Ne znam kako je u vašim životima i svijetovima, ali u mom je zauvijek bila najvažnija ljubav. Ne nužno ona između muškarca i žene, već i ona bratska, sestrinska, prijateljska.

Ona koja ti kaže „biće sve dobro“. Ona kojoj možeš da kažeš „zagrli me malo jače“. Ona „trebam te dođi“ i ona „koja dođe i kada ništa ne kažeš“.

Samo tako ima smisla. Oni kurtoazni isfolirani odnosi, kada pričaš o vremenu, kada grliš a gledaš preko ramena, oni odnosi koje tolerišeš, oni nikada nisu bili ono za šta sam imala vremena.

I ne želim imati nikada više vremena za napola drugarstva. Za napola ljude. Za napola odnose.

Za tužne nove godine. Za nedovoljne odmore. Za propuštene koncerte. Za nepopijene kafe.

Sve ono što radim želim da radim jer volim. I jer osjećam da treba.

Sve ono što volim želim da radim.

Želim da se budim na moru. Da barem jednom zaspim na plaži. Da se kupam bez odjeće. Da gledam mjesec. Da mirišem ljeto.

Želim da provedem zimu u nekoj kućici na planini dok danima pada snijeg. I da gledam vatru.

Da odem na koncert Coldplay-a. I na Kubu. U Lisabon. Da putujem Italijom. I jedem pizze, paste i najbolji tiramisu u Pompiju u Rimu. Da se kupam na Siciliji i vidim Alberobelo.

Želim da vidim polarnu svjetlost.

I mnogo drugih svjetlosti.

Želim da se volim onako kako me nikad niko volio nije jer nikada niko od tebe ne može bolje ni znati.

Želim i vama da se volite.

Da ne mislite da ste zbog toga sebični ili gordi.

Sebe, pa sve ostale.