Lole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestO ljudima

Ljubav nisu brojke, devojko

Statistika tvrdi da se svaki treći par razvede. Šteta što moji roditelji nisu bili jedan od tih parova. Mihajlo je rekao: „Ljubav nisu brojke, devojko. Mani statistiku.“

Nije ga poslušala.

Piše: Srbijanka Stanković

Milana je odrasla sa roditeljima koji se svađaju kako progovore. Bila je jedinica. Ta brojka joj je bila prvi znak da će uvek biti sama. Bolje sam nego u lošem društvu, zar ne?

Imala je samo šest godina kad je to prvi put čula od svoje majke. A onda se to ponavljalo, maltene svakodnevno.

– Ako nije sposoban i ne treba ti. – govorila je. – Jedina pametna stvar koji su muškarci uradili na ovom svetu je to što su ubedili sve da su oni važniji. Što je on bitniji od mene, a? Radi on, radim ja. I to je to. Ja radim sve ostalo. Je l’ to mera moje sposobnosti ili njegove? Poslušaj me, dobro: bolje sama nego u lošem društvu.

Milana je gutala knedle i upijala. Imala je 12 godina kad je prvi put videla da se nečiji roditelji lepo slažu, da su, što bi njena majka rekla, „u dobrom društvu“. Bila je na rođendanu kod školske drugarice Ivane i zbunjeno posmatrala sa kojom toplinom se Ivanini roditelji gledaju, obraćaju jedno drugom ili Ivani. Svoje roditelje nije mogla tako da zamisli ni za milion godina. Statistika nije bila na njihovoj strani.

Ti si oštećena, devojko

Majka je saznala da je dobila prvu menstruaciju, tek dva meseca kasnije. Primetila je da joj nestaju ulošci. Milana nije znala kako da joj saopšti a da opet ne dobije neko nervozno predavanje o tome kako je njen otac za sve kriv. O svemu što je zanima čitala je u časopisima ili slušala od drugarica iz razreda. Tako joj je bilo lakše.

Jednom, ali samo jednom se prevarila i zaljubila. Sastajali su se posle škole da se gledaju i ljube na jednoj klupi. Telo joj se pretvorilo u grč kada je pokušao da joj zavuče ruku pod majicu. Odmakla se i progutala knedlu. Posle kratkog „nemoj“ čula je samo „bili su u pravu, ti si oštećena, devojko.“

Nije znala ko su ti „oni“ ni da li su u pravu. Ako je postojalo neko oštećenje u njoj, on ga je samo uvećao. U gimnaziji se nije više nijednom zaljubila.

Onda je došao Mihajlo.

Tek kad se spakovala za Beograd i ušla u svoju prvu studentsku sobu postalo joj je jasno da je ceo njen život bio kao crno beli film bez tona. Roditelji, provincija, gimnazija u kojoj se osećala kao čudakinja pod maskom obične devojke, sve se uskovitlalo i pretvorilo u matematičke jednačine koje je rešavala svakodnevno na fakultetu.

Mihajlo ju je opsedao mesecima sa svojom pričom o tome da treba češće da se smeje. Da život nije matematika. Da treba da idu zajedno u pozorište, baš večeras igra Radmila Živković u Narodnom „Gospođu ministarku“, može da nabavi karte.

Nije primetila kad joj je dan postao puniji zbog njega. Nije osetila kako menja sve računske operacije u njenom srcu.

– Znaš, kad sam bila drugi razred, učiteljica je rekla da postoji  i peta računska operacija i da se zove koren. Celo odeljenje se mučilo oko toga šta je količnik, a šta zbir i napamet učilo tablicu množenja, a ja sam mislila samo o tom korenu. Zamišljala sam ga kao koren nekog velikog drveta koje pravi hlad i sebe kako pod njim ležim. Smešno je l’ da?

– Nije smešno, što bi bilo smešno?

– Posle mi je prešlo u naviku da razmišljam u brojkama. Bilo je lakše nego osećati.

– Osećati šta? – čekao je da mu se otključa.

– Hm… Jesi li znao… Statistika tvrdi, svaki treći par se razvede. Šteta što moji roditelji nisu bili jedan od tih parova.

– Ljubav nisu brojke, devojko. Mani statistiku. – rekao je i krenuo prema njoj.

Nije ga poslušala.

– Izvini. Moram u čitaonicu.

Odgovori mi na poruku, Milana.

Čekao je ispred Narodnog pozorišta više od pola sata. Ulaznice je dao jednom sredovečnom paru koji je kasnio na predstavu.

– Pogledajte predstavu, odlična je. Ja sam je već gledao. – gledali su ga zapanjeno dok je pretrčavao Trg Republike.

Nije se javljala na telefon danima. A onda joj je stigla poruka.

Odgovori mi na poruku, Milana. Znam da najviše veruješ u brojke. Na tvojim vratima su moje brojke.

Na spoljašnoj strani vrata njene studentske sobe selotejpom je zalepio veliki beli papir.

Nacrtao je veliko stablo sa korenom i dopisao: Ti si moj koren.

Po prvi put u životu Milanu je bilo briga za statistiku. Stepenovala je svoju ljubav.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije