Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

Žena koja prati 450 „mračnih“ Instagram naloga

Skrolujući kroz Instagram fid na telefonu, dvadesetdvogodišnja Ingeborg Blajndhajm objašnjava zašto je dobila nadimak „spasiteljka”.

Redakcija

bbs.com

„Osećala sam da su gurale jedna drugu sve bliže i bliže provaliji. Ali kad bi se stiglo do ivice, svi bi govorili: ‘Oh ne, ne radi to. Ostani živa'”, kaže ona.

Hajdi smatra da je ova vrsta grupnog ponašanja izvršila veliki uticaj na Andrinu.

„Mislim da joj je ta zajednica predstavljala sve u životu. Sve se završilo toliko loše zato što su drugi veoma lako uticali na nju, budući da je bila toliko mlada”, kaže ona.

Tokom jednogodišnje istrage, Anemarte je uspela da potvrdi da je samoubistvo izvršilo najmanje 15 mladih Norvežanki iz mreže koju je iscrtao NRK.

„Igraju se s njihovim životima”, kaže ona govoreći o zajednici u celosti.

„Ako se neko poseče, dobije gomilu srca i lajkova. Kako možete da lajkujete nečiju sliku na kojoj je zasekao sebe duboko po ruci?”

Instagramov odgovor

Od februara ove godine, Instagram je zabranio sve eksplicitne slike samopovređivanja i ograničio video snimke i slike sa suicidalnim temama. Odluka je usledila posle smrti britanske tinejdžerke Moli Rasel, koja je oduzela sebi život 2017. godine, nakon što je postavljala eksplicitan sadržaj na ovoj platformi.

Prošlog meseca, ova američka kompanija proširila je tu zabranu i na mimove, crteže i crtane filmove koji promovišu samoubistvo ili prikazuju metode samoubistva ili samopovređivanja.

Ali Anermarte smatra da ovi zaštitni mehanizmi ne odlaze dovoljno daleko. Iako na Instagramu ima manje eksplicitnog sadržaja otkako je ova zabrana stupila na snagu, ona kaže da su članovi mreže pronašli način da zaobiđu ograničenja koje je postavila platforma.

„To se i dalje nalazi na Instagramu, samo se zavuklo dublje pod zemlju. Kao da je uspelo da bude manje eksplicitno ali više samoubilački”, kaže ona.

„Kad devojke sada postavljaju svoje pokušaje samoubistva, postaviće ilustrativnu sliku svog svakodnevnog života, možda sliku kako leže na krevetu, a tekst će glasiti: ‘Ovo je moj poslednji dan, ne želim više da živim’.”

Novinarku brine i to što ova društvena mreža nastavlja drugim korisnicima da preporučuje korisnike koji postavljaju štetan sadržaj – što je Instagram u februaru obećao da će prestati da radi.

„Viđali smo devojke koje pokušavaju da se ubiju i kako se istog dana preporučuju drugim suicidalnim devojkama. Na taj način, dakle, mreža nastavlja da raste”, kaže Anemarte.

Instagram je odgovorio rekavši da su svesni da je mentalno zdravlje složen problem i da moraju da imaju uravnotežen pristup.

„Mi suštinski verujemo da postoji mesto na Instagramu na koje ljudi mogu da dođu i izraze se, čak i ako prolaze kroz veoma težak period”, kaže Tara Hopkins, Instagramova šefica za javnu politiku za Evropu, Bliski Istok i Afriku.

„Ali moramo da pronađemo pravu ravnotežu između garancije postojanja tog prostora za izražavanje i garancije zaštite ljudi od potencijalnog susreta sa nečim što može da bude istinski štetno ili uznemirujuće”, kaže ona.

Hopkins kaže da je Instagram u stalnom kontaktu sa ekspertima za zdravlje i NVO-ima kao što su Samarićani, koji su kompaniju savetovali da bi uklanjanje svakog pominjanja samoubistva i samopovređivanja moglo dodatno da stigmatizuje mentalno zdravlje.

Istovremeno, ona kaže da sajt koristi kombinaciju ljudskih moderatora i mašinskog učenja za prepoznavanje i uklanjanje štetnog materijala još pre nego što on bude prijavljen. Hopkins kaže da je od ključne važnosti da korisnici ipak i dalje prijavljuju uznemirujući sadržaj kako bi kompanija mogla da uči na osnovu dobijenih pritužbi.

Kao odgovor na Anemartinu zabrinutost da Instagram nastavlja da preporučuje opasne naloge, Hopkins kaže da jednom kad je nalog obeležen, on više neće biti preporučivan drugim korisnicima.

„Iskreno, naš posao nikad neće biti završen do kraja zato što smo odabrali suptilan i, rekla bih, veoma izbalansiran pristup ovoj problematici”, kaže Hopkins.

„Duboko smo posvećeni u Instagramu od vrha prema dole da uradimo ovo kako treba i da se postaramo da je ta ravnoteža uspostavljena.”

Ali Hajdi i neki drugi roditelji smatraju da njihove ćerke ne bi bile mrtve da nisu koristile Instagram.

„Kad vidim šta je postavljano i koliko je aktivna Andrina bila u toj Instagram zajednici, i kad čujem šta su ostale devojke govorile, shvatam da je mojoj ćerki Instagram praktično oduzeo život. Tako se osećam”, kaže ona.

„Zato što su sve druge devojke na Instagramu bile poput njene publike. Imala je nekog kome je sve mogla da pokaže. I zato verujem, da nije imala Instagram, potražila bi više pomoći u stvarnom životu.”

Ingeborg kaže da moramo da se pozabavimo širim problemom. Brisanje naloga na Instagramu, kaže ona, samo bi preselilo problem na druge društvene mreže.

„Oni će samo naći nove zajednice, nove internet stranice ili već nešto treće. Mislim da zdravstveni sistem mora da bude bolji kako ljudi ne bi osećali potrebu da kače te stvari. Mogli bi da pričaju sa terapeutom ili članom porodice, umesto da postuju.”

NRK je objavio svoje istraživanje otkrivši postojanje mreže i u tom procesu izložio Ingeborgin rad pažnji šire javnosti.

Norveški ministar zdravlja izjavio je za NRK da nije znao za postojanje samoubilačke mreže i da će strategija za sprečavanje samoubistava morati i nju da uvrsti. Rekao je i da je od psihijatrijskih jedinica za decu i adolescente zatražio da u sklopu svoje službe savetuju mlade o tome kako da porade na svom samopouzdanju.

Ingeborg želi da bude u prilici da spusti teret koji je preuzela na sebe. Volela bi da može da nastavi sa svojim životom i ostvari ambiciju da dovrši obuku za medicinsku sestru za rak.

Što se Hajdi tiče, ona se nada da će publicitet koji je dobila istraga pomoći da se spasu drugi životi.

„Nisam razgovarala o Instagramu sa Andrinom zato što sam se plašila da će biti ljuta i da će se samo još više povređivati. Ali sada žalim što to nisam uradila. Drugu majku bih, dakle, savetovala da ne pravi istu grešku.”

„Razgovarajte sa svojim ćerkama, razgovarajte o tome.”

Prvobitno istraživanje za NRK obavili Anemarte Moland, Ruben Solvang i Stale Hansen.

Preuzeto sa: bbc.com

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije