DogađajiKulturaLjudinajnovijeNaslovna vijest

Šta čitate ovih dana? Imamo preporuku!

Zejdi Smit napisala je romane Beli zubi, Sakupljač autograma, O lepoti, Severozapad, Vreme svinga, kao i nekoliko zbirki priča i eseja.

Redakcija

Nina Gugleta

Izabrana je za članicu Kraljevskog književnog udruženja 2002. godine, a 2003. našla se na spisku dvadeset najboljih mladih britanskih književnika časopisa Granta, i ponovo 2013. godine.

Roman Beli zubi osvojio je brojne književne nagrade, uključujući Džejms Tajt Blek memorijalnu nagradu, Vajtbredovu nagradu za najbolji prvi roman i Gardijanovu nagradu za prvu knjigu.

O lepoti bio je u užem izboru za nagradu Man Buker i osvojio je Orandž nagradu za fikciju, a Severozapad je bio na užem spisku za Bejlisovu nagradu za najbolju književnicu.

Zejdi Smit trenutno predaje književnost na Njujorškom univerziteetu i član je Američke akademije za umetnost i književnost.

Vreme svinga je peti roman Zejdi Smit i verovatno njen najbolji roman. Kao bildungsroman o najboljim prijateljima u stilu Elene Ferante, ova knjiga pripoveda priču o dve devojčice koje odrastaju na pogrešnoj strani grada.

One žive u susednim zgradama u londonskom naselju i upoznaju se na časovima plesa – jedna je (neimenovana naratorka) pametna i večito sumnja u sebe, a druga je (Trejsi) samouverena i samodestruktivna.

Kao i kod italijanske autorke, talentovana drugarica je napaćena – preuranjeno seksualna, buntovna u školi, neobuzdana kod kuće – dok je manje darovita drugarica dobar đak, odlučna da pobegne iz kraja.

Nećemo odati mnogo kada kažemo da ona u tome i uspeva i naposletku postaje asistentkinja pop zvezde po imenu Ejmi. Pokraj Ejmi ona putuje svetom dok se u oko nje smenjuju zime i leta.

Makar samo zbog svog zapleta, Vreme svinga je zaista fantastična knjiga. Naratorkin put, od zapuštene stambene zgrade u bloku do blistavog belog sveta i nazad, sočan je materijal od kojeg se prave filmske adaptacije.

A šta tek reći za muziku! Kada bismo morali da napravimo plejlistu od referenci, imali bismo najveće hitove crnačke muzike: od gambijskih bubnjara do Keba Kaloveja do Majkla Džeksona do Rakima. Vreme svinga naročito je karakterističan zbog slojeva na kojima funkcioniše; ispod njegovog virtuoznog zapleta leži izuzetno oštar društveni komentar.

„Najdirljiviji roman Zejdi Smit ove decenije, koji se oštro fokusira na njenu omiljenu temu: borbu da se zasebne niti iskustva spletu u koherentnu priču o samom sebi… Dok knjiga odmiče, Smit prepliće poglavlja smeštena u sadašnjosti sa onima koja se bave sećanjima na koledž, na dom, na Trejsi.

To je graciozna tehnika, ovo metronomsko njihanje kroz vreme… Struktura romana deluje kao uticaj samog sećanja, kao što koristimo prošlost kao teg za sadašnjost.

Verodostojno oslikava promenljivu građu identiteta, to složeno, kompozitno ’mi’, podložno promenama, pucanju i preoblikovanju dok se određenih delova svog ranijeg života prisećamo, a određene potiskujemo.” – Aleksandra Švarc, Njujorker.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije