najnovijeNaslovna vijestO događajima

Ako je izolacija dajte da bude izolacija

Reći ću vam par stvari.

Jelena Despot

Foto: Unsplash.com

Imajte na umu da ovo nisam ja koja pokušavam da budem kul, da budem hejter, da budem neracionalna, neodgovorna i bahata. Ovo sam ja koja pokušavam da mislim i razmislim.

Ali, vaše mjere u borbi protiv Korona virusa su čisto sranje.

Zašto?

Zato što ste djeci zabranili da idu u škole, a njihove roditelje ste poslali na posao. Zato što ste im organizovali online čas, a ja sam ih danas barem dvadeset vidjela na igralištu kako se zajedno druže. To je gotovo jedan razred. Zatvorili ste kafiće, a ljudi se druže na klupama, parkovima i ispred zgrada.

Svojim mjerama ste samo napravili paniku veću nego što jeste.

Skratili ste radno vrijeme super marketa i zatvorili tržne centre čime ste uplašili ljude, pa su čak i oni racionalni otišli po toalet papir i makarone jer im se ne da ići svaki dan u prodavnicu i tamo čekati svoj red dva sata.

Selektivno ste ljude iz javnog sektora poslali kućama, a ovi u privatnim firmama moraju da se dovijaju ko će im čuvati djecu jer ste zatvorili vrtiće i škole, ali ne i firme u kojima rade. Isti ti ljudi takođe mogu da donesu virus kući, djeci, bakama i dedama, koji će ga širiti dalje.

Niko ne govori da se virus može preživjeti. Niko ne govori da svaki kašalj i svaka povišena temperatura u proljeće nisu korona virus.

Loša vijest, ukoliko virus dođe u vašu firmu u kojoj boravite svaki dan, ogromna je vjerovatnoća da ćete se zaraziti. Ukoliko virus dođe u vašu zgradu takođe. Neće pomoći jednokratna maska koju nosite treći dan. Neće pomoći prskanje različitim sredstvima dezinfekcije. Ukoliko on dođe s ozbirom na lakoću prenošenja neće pomoći ni to što ste isušili ruke perući ih osamdeset puta.

Ja sam danas izabrala da vozim bicikl jer je bio sunčan dan. Nisam time ugrozila nikoga. Ne nosim masku na poslu jer sam i prije zvanične objave Korona virusa sa im ljudima boravila svaki dan i dalje boravim.

Nikada ne bih svjesno zagrlila oboljelu osobu niti boravila s njom. Izbjegavaću posjete baki i djedu. Ne planiram odlazak u Italiju, Kinu niti bilo koju zemlju jer pored toga što ne mogu izaći iz države, i ne želim, ali ne želim ni da moj život stane zbog toga što je neko rekao da postoji mogućnost da ću dobiti virus.

Postoji mogućnost i da će me auto udariti svaki dan pa me to ne sprječava da izlazim iz kuće.

Karikiram, naravno.

Ono što želim da vam kažem, je da dok god moramo da idemo na poslove, a moramo jer ćemo morati živjeti i poslije virusa, mogućnost da se zaštitimo je minimalna. Dakle ako sam već morala da izađem iz kuće, da sjedim u kancelariji, dođem u kontakt sa određenim brojem ljudi, onda ću birati i da prošetam poslije posla ili vozim bicikl.

U Srbiji su uveli policijski čas kojim su smanjili kretanje od 20h do 5 ujutru. Zašto? Zato da bismo i dalje mogli da idemo na poslove.

Je l’ shvatate koliko je to licemjerno?

Dakle, keš na prvom mjestu. I to onaj za bogate.

Pročitah i da će organizovati kupovinu za stare osoba od 4 do 7 ujutru. Da li se neko pitao kako će osoba doći u 4 ujutru do marketa? Čini se da nije.

Ne kažem ja da te mjere ne bi suzbile potencijalno širenje virusa, ali virus ne zna je li 15 ili 21h.  Ako je zabrana neka bude zabrana. Ako je izolacija dajte da bude izolacija. Sve drugo nema mnogo smisla.

Koliko je poslova koji se mogu raditi od kuće, a ne rade se. I ko je taj ko određuje da je radnik nekog ministarstva važniji od mene pa on treba da ostane u kući, a za mene je totalno u redu da idem na posao.

Nemojte me pogrešno razumijeti. Ja želim da idem na posao. Ja želim da živim normalno. Ali ja želim i da kupim hljeb za 5 minuta i naručim pizzu poslije posla, ako ste mi već dali „dozvolu“ da idem na posao.

Previše je nelogičnosti. Previše je kontradiktornosti i panike.

Ne plašim se. Previše groznih stvari mi se desilo da bih se plašila virusa.

Nekada davno, onda kada sam shvatila da nisam mogla da je zaustavim niti pobjedim, prestala sam da se plašim i smrti.

Biram da mislim da je proljeće. Da će proći. Da će sve biti nenormalno normalno kao i prije.

I da sačuvam ovo malo zdravog razuma što mi je ostalo.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije