KulturaLjudski odnosinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Hronike jedne Ivane: Biće dobro

Ovih dana

Razmišljam kako moram biti ljuta kada god se svetlo gasi.

Redakcija

insp.rs / Ivana Jovanović

Foto: insp.rs

Ne smem tako lako pristati na mrak,
Ako pristanem,
Neću uživati u lepom sunčevom zraku
Prolećnom vazduhu što leluja kroz prozor,
Biće crno, pa neću moći da čitam
Dobre knjige,
Neću moći da se skoncentrišem na svu muziku
Prestaću i plesati
Zalivati svoje biljke u dvorištu
Zaboraviću kako se udiše vazduh
Dok misli nemo plutaju,
A previše je divan
Ovaj mali svet
Da se ne bih za njega borila.
Kada sam osetila prvi strah
Ljubav mi je rekla:
“Kako ti malo vere imaš”,
Zanemela sam i otresla se loših vibracija
Isključila sam internet
Uključila radio,
Preskačući vesti,
Htela sam melodije i prasak boja,
Sa svojom sam ljubavlju i zaplesala,
Pa mi je rekla kako će me ljubiti
Narednih sto godina,
Setila sam se kako je dobro
Kako je lepo
U naručju mira –
Tu sam i ostala.
Kada se svet suzi
Nije u redu na njega gledati
Klaustrofobično,
Nije u redu stati,
Zemlja radi punom parom
Da bismo joj se tako odužili,
Povežimo se iskonski
Osetimo se
Podržimo se
I
Hajde da dopustimo sebi da se nasmejemo,
Predugo smo bili namršteni
Fokusirani na loše aspekte svega,
Vreme je da pogledamo lica voljenih
Budemo zahvalni
Što nam ognjište doma
Gori.
Ovih dana
Učim se iznova veri i strpljenju
Primećujem da moram biti roditelj svojim roditeljima
Konačno shvatam kakve su bile njihove brige
I
Udahnem, pa izdahnem
Skuvam svima čaj
Zagrlim ih
“Biće dobro”, kažem im,
A u noći
Otvorim prozor i u mrklom mraku –
Vidim samo svetlost;
Ispod istog smo neba
Svi mi.

Preuzeto sa: insp.rs

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije