najnovijeNaslovna vijestO životu

I stvarno je nekad totalno legitimno i kulturno reći ODJEBI

U ovom vremenu kada smo svi na ovaj ili onaj način zatvoreni,fizički odvojeni od naših bližnjih, više nego ikada imaš vremena da kopaš po sebi.

Jelena Despot

Foto: pixabay.com

Ja i ja se bez izuzetka družimo oduvijek. A vi? Imate li vi hrabrosti da zaronite u sebe i vidite šta se tamo nalazi? Imate li hrabrosti da pogledate u svoje ožiljke? Imate li hrabrosti da ljudima koji su vas povrijedili kažete: „Stani, nećeš više“, ko god oni bili.

Nije lako. Nije jer mislimo da nas odnosi definišu. Mislimo kako nećemo moći. Kako nećemo znati ako nismo probali?

I da li je ljubav zaista privilegija rijetkih? Da li ljudi nisu sposobni da vole ili ne žele? Kako se pokazuje ljubavi? Kako ljubav izgleda u racionalnom svijetu? Da li se ljubav samo kaže?

Dugo sam se borila protiv sebe i svoje emotivnosti. Dugo sam pokušavala da se prevaziđem. Da kažem, ti si Jelena, do tebe je. Ti želiš previše, očekuješ previše.

Dugo sam mislila da ja tražim konstantnu potvrdu ljubavi jer sam ja ona mala, bez tate. Jer je su na meni škole, konvoji, selidbe, etikete izbjeglice, ostavili tragove. Dugo sam mislila da sam ja polomljena, pokvarena, oštećena. A nije do mene.

Ja sam uvijek bezrezervno stojala uz one svoje. Prijatelje, porodicu, uz one ljubavi. Ja sam uvijek bila ta koja miluje. Ugađa. Koja sluša i ispunjava želje. Mijesi, kuva, peče, tješi, briše suze.

A gdje sam bila ja?

Ušuškana negdje u vlastite nesigurnosti, da je do mene. Da sam ja dobro ako su oni. Ako su oni, meni kako bude. Nisam.

Svako od nas je osoba. Osoba koja zaslužuje da bude cjenjena. Voljena. Da se na njene geste uzvrati toplinom. Jer ako daješ ljubav,a ne primaš je zauzvrat, to nije ljubav.

I sa trideset tri godine dođe trenutak kada sebi kažeš DOSTA, PRESTANI. Prestani da cviliš. Prestani da moliš. Prestani da se plašiš da nećeš moći sama.

I budi sa sobom u miru. Kako bi mogla da prepoznaš ko su oni koji vole tebe. Tvoje mane i vrline. Oni koji su ponekad spremni da ostave sebe po strani da bi bili za tebe tu, jer si ti to za njih uradila stotine puta.

Prihvati ljubav i pažnju bez potrebe da odmah bude jednako. Da duguješ. Da moraš da ideš protiv sebe kako bi nekome drugom bila ugodna.

Kakve smo lekcije ja i ja morale da naučimo. Kakve smo razgovore vodile. Čega smo se sve plašile. Koliko puta smo sklupčane plakale, a nije bilo nikoga. Doslovno. I zaboravile smo da smo to sve preživjele. Ona hrabra bahata koju vidi svijet, i ona mala uplašena djevojčica koja živi unutra. Koju mogu da rasplaču svačije riječi. Koja je u konstantnoj borbi sa sobom da bude „ispravna“, da ne „povrijedi“, da ne uvrijedi.

I ta više neće. Neće da bude ostavljena po strani. Neće da se plaši. Neće da zavisi.

Neće da se sputava da drugome bude taman.

Neće da bude na drugom mjestu ni sebi, ni drugima.

U životu imamo malo onih ljudi kojima možemo da budemo prvi, ali to nikad nećeš biti ako sebi nisi prva.

I NE IZVINJAVAJ SE NIKADA I NIKOME ZA ONO ŠTO JE SUŠTINA TVOG BIĆA.

I plači kad ti se plače.

I smij se.

I reci ne mogu. Neću. Ne da mi se. Nisam raspoložena.

Nemoj biti uvijek boja u nečijem životu, ako je tvoj dan siv.

Nemoj glumiti osmijeh jer pređe u naviku pa ne znaš kada si srećna a kada je fol.

Budi uz sebe i sebi. Radi na sebi. Osnaži sebe, jer jedino istinski  i zauvijek imaš sebe. Jedino od sebe ne možeš otići, pa onda valjda trebaš da budeš u miru najbolja verzija sebe, sebi.

I stavarno je nekad totalno legitimno i kulturno reći ODJEBI.

I nećeš zbog toga biti ni manje dama, ni manje žena. Ni manje odgojena.

Bićeš zapravo jako dobro.

Prema sebi. Sebi. I sa sobom.

I samo tako ćeš jednog dana moći neko biće da staviš ispred sebe. Ono koje ti stvoriš. Jer je jedino ono zaslužilo da bude ispred tebe. Ono koje nije tražilo da se stvori, a stvoriš za zbog sebe i sebi. Jedino njegov interes uvijek treba da bude ispred tvoga. Jer je tvoje. I za njega odgovaraš.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije