KulturaLjudiMjestanajnovijePojaveŽivot

Iz Fride: Je li to ljubav ili neprijateljstvo ili možda mržnja?

Nikad me nisu zanimali putopisi, avanture, životi otvoreni za nova iskustva, umovi željni udruživanja, usvajanja ili negiranja, promene ili reakcionarstva.

Redakcija

citymagazine.rs/ Frida Šarar

Sve što je angažovano, oduvek mi je beskrajno dosadno.

Ta želja za obogaćenjem duha i proširenjem vidika, za egzotičnim mestima i alternativnim, ivičnim, onostranim eksperimentima, kojima čovek kobajagi iskušava i izaziva sebe, zapravo je sve samo jedan vid mrtvog kolekcionarstva.

Vulgarno ispunjavanje vremena i malograđansko tašto razmetanje raznovrsnošću proživljenog. Sve to što se objašnjava i opravdava kao rad na sebi, suočavanje sa sobom, obogaćivanje sebe, zapravo je beg od sebe, beg u predele, mesta, ljude, izazove.

Foto: pexels

Osim licemerja koje beg od sebe naziva radom na sebi, celi taj oduvek popularni pristup životu nosi i dodatnu dimenziju ogavnosti proizašlu iz činjenice da je to jedan društveno podoban i visoko vrednovan modus življenja, te je kao takav stvar prestiža, pozicioniranja, rangiranja, takmičenja i dokazivanja.

Ja volim i divim se ovome što je tu. Neiscrpno, nepojmljivo, neobuhvativo Tu u koje smo usidreni. Zastrašujuće Tu od kog se ne može pobeći. Ovo Tu je izazov i putovanje i avantura i suočavanje. Tu je beskraj i sav smisao i lepota.

U njemu se gušimo i sa njim se borimo, ono nam je i zagrljaj i omča oko vrata. Uzbuđuje me da putujem po njemu i da se rvem s njim, da ronim i prepuštam mu se, da bežim i branim se. Ali taj beg nikada nije beg u ono Tamo.

Beg se odvija tu, u kafkijanskom klaustrofobičnom univerzumu pojedinca iz kog ne postoji izlaz. Ako hoćeš da žvaćeš sočni krvavi biftek života, onda se suoči sa ovim Tu. Sve to trčkaranje od mesta do mesta i od iskustva do iskustva, samo je jadni statusni simbol i igra senki na zidu Platonove pećine.

Foto: unsplash

Ovo sam napisala pre pet godina. Nije me korona virus naterao i zarobio u ovo Tu. Ono je moj izbor, način života, oduvek. Ono je baza i temelj svakog stabilnog pojedinca. Ono je premisa od koje se polazi ka zaključku o ispunjenom životu.

Sada je prilika da postavite sebi temelj, pogledate sebe u oči. Neka vas ne plaši to suočavanje. Ono jeste bolno, ali su njegove posledice uvek blagotvorne. Sada je vreme da upoznate svoj integritet i svoje dostojanstvo. Samoća je strašna i hladna samo zato što implicira pomisao na odsustvo ljubavi.

Ali čovek zaboravlja da uvek može voleti sebe. Zaboravlja, jer ne možeš voleti ono što ne poznaješ i od čega uporno bežiš. Zastanite, ne paničite, provedite vreme sa sobom. Osetite taj odnos. Je li to ljubav ili neprijateljstvo ili možda mržnja? Šta god da je, dobro je, jer je stvarno. Jer niste pobegli. Jer znate istinu.

Iz te istine onda krenite polako u putovanje po sebi. Za njega vam ni sto karantina ne bi bilo dosta. Proputovati sebe ne možeš ni za večnost. Ova izolacija je samo prostorna, materijalna. Ona nam ne postavlja granice, ona nas okreće ka sebi, ka beskraju.

Preuzeto sa: citymagazine.rs

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije