KulturaLjudiLjudski odnosiMjestanajnovijePojavePorodicaŽivot

Šta možemo da naučimo iz ugovorenih brakova

U prošlosti, kada je brak bio prvenstveno pragmatična institucija, ljubav je bila dobrodošla, ali nije bila nužna.

Međusobno poštovanje je bilo ključno.

Redakcija

budiok.com/ Svetlana Slepčev

Muškarci i žene su pronalazi emocionalnu konekciju u drugim odnosima – sa prijateljima, poznanicima ili ljubavnicima. Brakovi su sklapani iz političkih, ekonomskih, religijskih ili običajnih razloga, tako da ljubav nije bila neophodna za uspešan brak.

Danas želimo da imamo emocionalnu povezanost i intimnost sa supružnikom, što podrazumeva očekivanje da drugi bude empatičan i da nas duboko razume i poznaje i u potpunosti prihvata takve kakvi jesmo, da ume da nas sasluša i bude dobar sagovornik, da nas voli i ne osuđuje, i da to bude uzajamno.

To je izazov sa kojim ugovoreni brakovi nisu morali da se suočavaju. Potreba za ljubavlju i poverenjem je zamenila poštovanje.

Možda ga zato danas ima manje nego pre, što se vidi iz načina na koji se ljudi ophode jedno prema drugom dok su zajedno, kao i kada se razvode. Ranije se nije očekivalo da (za)voliš supružnika, ali se očekivalo da ga poštuješ, privatno i javno, kao i da poštuješ svoju ulogu u braku i one obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz nje.

Danas se lakše odričemo te odgovornosti, ne želimo da trpimo ništa što nam se ne sviđa. Jer mislimo da ne moramo, društvo i zakon to više ne očekuju od nas.

Čini mi se da su se ljudi u vreme ugovorenih brakova, možda baš zbog toga što nisu imali slobodu da se razvedu, više trudili da pronađu i budu usmereni na pozitivne ili privlačne aspekte ličnosti svog supružnika, i da ga zavole zbog toga, ili makar da ga uvažavaju i poštuju, ako već nisu mogli da ga zavole.

Foto: pexels

To je nešto oko čega bismo i mi danas trebali da se više potrudimo. Današnji čovek, više nego što je to ranije bio slučaj, očekuje da ga drugi voli i usreći, a ne obrnuto.

Ljubav je važna za brak, ali sama po sebi nije dovoljna za dobar brak. Isto kao što ljubav prema poslu koji radimo nije dovoljna da bismo otišli na posao i onim danima kad bismo radije ostali u krevetu, ili da bismo bili dobri i uspešni u tome što radimo.

Potrebna je posvećenost i odgovornost (koju smo dobrovoljno izabrali). Svaki dugotrajan odnos prolazi kroz cikluse harmonija-narušavanje odnosa-popravak odnosa. Kada dođe do narušavanja odnosa neki ljudi će se zaustaviti i pokušati da prevaziđu probleme i poprave odnos.

Drugi će ići – bez zaustavljanja i razmišljanja – u pravcu pogoršanja i prekida odnosa. Upravo se u periodima krize vidi naša volja i odlučnost da radimo na tome da popravimo odnos, kao i to koliko smo vešti u tome da stvorimo zdrave i stabilne partnerske odnose.

Jer i to je stvar veštine, koja može da se nauči i razvija.

Preuzeto sa: budiok.com

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije