najnovijeNaslovna vijestNevjerovatnoZabavna Lola

Čega se Eros plaši? Šta krije? Zašto ne preduzima odgovornost?

Ciklusi razvoja ličnosti koji Psiha i Eros prolaze samostalno i zajedno, kako  bi se konačno spojili, predstavljaju jednu od najlepših  ljubavnih priča sa Olimpa.

Redakcija

psihobrlog.com/ Nevena Topalović

Psiha je smrtnica, koja se metamorfozom od čedne, prelepe i usamljene devojke, uz ljubav prema Erosu i brojna iskušenja koja je prošla da bi se ta ljubav konačno ostvarila, pretvorila u boginju sa Olimpa.

Mit počinje tako što ona uz svu lepotu koju poseduje ne uspeva da nađe odgovorajućeg partnera za sebe. Psihina potraga za ljubavlju, dodatno je začinjena Afroditinim gnevom.

Tašta Afrodita, ljubomorna zbog Psihine lepote, kako bi je kaznila jer se udostojila da se poredi sa  njom,  sprema osvetu preko Erosa, koji  se zaljubljuje u Psihu. Iako poslat da svojim strelama zaljubi Psihu u Smrt, mladoženju kog joj je Afrodita namenila, ubada se na strele, zaljubljuje se i otima Psihu.

On joj obećava raj, ali pod uslovom da ga nikada ne pogleda i da ga ne pita gde je, šta radi, koji su mu poslovi.

Njihov odnos je klasičan patrijarhat, gde je žena potpuno potčinjena muškarcu, gde se Ona potpuno predaje, a On malim svojim delom. Čega se Eros plaši? Šta krije? Zašto ne preduzima odgovornost? Iako u braku, deluje da on želi i dalje da ostane Afroditin sin, a ne Psihin suprug u celosti.

Kada Psiha naruši poverenje i pod uticajem svojih sestara otkriva Erosa (tako što ga je opekla uljem iz lampe, simbol otkrivanja), on se ljuti i beži kod Afrodite, iz čega vidimo da je on još uvek u njenoj senci i da nije prošao put separacije i individualizacije.

Zašto je Eros ljut kada ga Psiha otkrije? Zašto je toliko povređen? On je takođe zaljubljen u nju, zašto ne može da joj se preda potpuno? Možda je povređen jer Psiha nije izvršila jedini zadatak koji joj je postavio? Moguće da ovde imamo bojažljivi obrazac partnerske vezanosti, koji karakteriše osobe  koje želi ljubav ali se plaše da se prepuste od straha da će biti povređen.

Dakle, Eros beži od ljubavi, dok se Psiha istovremeno sprema na put da povrati Erosovu ljubav. Ona je prevashodno tražila pomoć od svih boginja, ali niko nije hteo da se zameri Afroditi. Prvu pomoć pružio joj je bog Pan, koji ju je smirio (utišao paniku, iz imena možemo izvući njegovu ulogu u mitu) i pokazao naredne korake.

Konačno, dolazi do same boginje ljubavi, gde je simbolično predstavljeno da je samo ono od čega najviše bežimo može da nas isceli i to tek onda kada se panika stavi pod kontrolu.

Kako bi povratila Erosa, Psiha prolazi kroz inicijaciju i rešava četiri zadatka koja joj postavlja Afrodita. Psihino putovanje može se posmatrati kao razvojni put od devojke do zrele žene, a problemi koje rešava kao faze na putu do individuacije.

Prvi zadatak odnosi se na razvrstavanje različite vrsta semenja. Očajnoj Psihi u pomoć pristižu mravi. Gledano arhetipski, njen zadatak jeste da razdvoji bitno od nebitnog.

Mravi su simbol intuicije i baš su oni odabrani kao pomoćnici prilikom razvrstavanja, kako bi podsetili da bismo prilikom čišćenja i razvrstavanja svojih hodnika trebali više slušati unutrašnji glas.

Drugi zadatak odnosi se na prikupljanje zlatnog runa sa divjih ovnova. U pomoć pristižu trske, sa savetom da sačeka sumrak, da bude mirna, strpljiva i da do njih dođe zabilaznim putem.

Izvršavanjem ovog zadatka Psiha razvija nove veštine, uči kako da sluša savete, da zastane, da razmisli, sačeka pravo vreme za realizovanje želje umesto da ide slepo napred vođena strašću.

U trećem zadatku, Psiha uzma pehar vode iz reke Stiks, reke koja se spušta niz planinu, teče u podzemlje, pa ponovo izvire na planini. Zadatak izvršava uz pomoć orla, koji može da posmatra reku iz obe persektive, simbol duhovnog i instinktivnog.  

Cilj ovog zadatka jeste da Psiha nauči da se usmeri samo na jednu stvar: koncentrisanjem na uzimanje samo jednog pehara i uzimanjem samo onoliko koliko joj treba, sprečava da je odnese  bujica divlje reke.

Četvrti i poslednji zadatak odnosi se na silazak u Had.  Psihi kao smrtnici nije dozvoljen ulazak u Podzemlje, ali ona ne samo da uspeva da dođe do Persefone, već usput postaje jača, snažnija, mudrija, zrelija, otpornija, više skoncentrisana na zadatak.

Prolazi silna iskušenja i pada na poslednjem – otvara Persefoninu kutijicu, iako joj je bilo izričito zabranjeno – kako bi se namazala i bila privlačnija Erosu. Dakle, prošla je ceo jezivi put do tmine i nazad i na samoj granici sa svetlošću, ona klone kako bi izgledala lepše.

Nakon što ju je radoznalost savladala, otvara kutiju, iz koje je izašao san, koji ju je odmah preplavio.

Opet možemo primetiti motiv ciklusa,koji se ponavlja kroz 4 zadatka i u kom dolazi do kruženja i istovremenog jačanja ženskog principa, gde je Psiha na svoj, autentičan način bila  i Persefona – ona koja konstantno pleše na granici smrti i života (svaki put kada dobije naradni zadatak ona ima tendencije ka samoubistvu) i koja razdvaja bitno od nebitnog; bila je i Hera – ona koja čeka da joj se Zevs vrati, čekajući sumrak da može da uzme runo od divljih ovnova (simbol muškosti); bila je Afrodita – koncentrisanjem na jednu stvar (kao što se Afrodita koncentriše samo na samodovoljnost iz čega crpi snagu), ona pobeđuje  nabujalu  reku Stiks (istovremeni simbol života i smrti); bila je i Hekata, ona koja silazi u podzemlje, pripitomljava senku kako bi je prihvatila i ostvarila ono što je naumila.

Na kraju se opet javlja Afrodita iz želje da se ulepša, onda uzima zabranjeno i opet biva kažnjena.

Nakon što je uvideo da je Psiha dala život za njegovu ljubav, Eros se konačno budi, preuzima odogovornost, izlazi iz Afroditine senke spašava Psihu, vodi je na Olimp, gde Psiha postaje boginja, i iz smrti se rađa život, čime se ovaj ciklus i transformacija Erosa od Afroditinog sina, do Psihinog supruga i Psihina metamorfoza iz devojke u zrelu ženu, iz smrtnice u boginju završava.

Psihin put inicijacije počinje još u mladosti, kada je nazivana druga Afrodita, zbog svoje lepote. Ona je međutim, prešla dug put od mlade Psihe do suočavanja sa pravom Afroditom i uspela je da asimiluje njenu strast, želju, ljubav, zadovoljstvo  i slično i usmeri ga ka drugome (Erosu), što je za sebičnu Afroditu nepoznanica.

U tome se ogleda mesto Psihe u psihoterapiji: smrtnica koja postaje boginja, prima osobine boginje ljubavi, ali i istovremeno svoju bezuslovnu ljubav širi.

Psiha podseća da razvoj ličnosti prolazi kroz mnogobrojne faze: razdvajanje bitnog od nebitnog, čekanje pravog vremena, fokusiranje na bitno, prikazivanje slabosti i potpuna predaje strastima.

Uz opreznost, slušanje intuicije i strpljenjem Psiha odmotava nove slojeve psihe. Uz nepoistovećivanje sa boginjama već prećenje arhetipova kao zvezda vodilja i istovremeno čvrsto uzemljenje, Psiha dolazi do ostvarenja želje do koje ju je srce vodilo i postaje boginja za sebe.

Preuzeto sa: psihobrlog.com

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije