Vodeći stručnjak iz oblasti hematologije prof. dr Jovan Antović, sa prestižnog Instituta Karolinska u Stokholmu, priča o nepoznatim detaljima virusa korona (Covid-19), mogućim načinima lečenja i švedskom modelu suzbijanja zaraze, koji se, po njegovom mišljenu, dosad najbolje pokazao.
nova.rs
Foto: nova.rs
“Posao koji radim obavljao bih i da je neplaćeni hobi, a bavim se zgrušavanjem krvi. Dakle nisam mikrobiolog-virusolog, infektolog ili epidemiolog, pa iza onoga što ću reći iz tih oblasti stojim, ali samo kroz moje lično mišljenje bazirano na literaturi i logičnom medicnskom razmišljanju”, na početku razgovora naglašava doktor Antović, hematolog koji poslednjih 15 godina radi u dijagnostičkoj laboratoriji, a iz Niša je pre 20 godina otišao da živi u Švedskoj.
Na pitanje zašto je došlo do naglog širenja koronavirusa objašnjava šta uopšte znači “naglo širenje virusa”.
“Bez ulaženja u teorije zavere, moramo da razumemo šta znači biti zaražen, šta bolestan, a šta umreti od virusa. Ako uzmemo kao validne podatke one sa Džon Hopkins instituta, 16.04. prepodne je broj zaraženih bio 2.100 000. Ako uzmemo da na svetu živi 7.800.000.000 ljudi i da je jedva 10 država među onima koje nisu prijavile slučajeve, dolazimo do toga da je procenat zaraženih 0,03%.
To znači da će od 10.000 osoba tri osobe biti pozitivne na prisustvo virusa. Naravno, ovaj broj je nerealan jer se samo mali broj populacije ispituje. Ako bi se testiralo svih 7,8 milijardi ljudi na svetu, testom vrhunskog kvaliteta koji ima 100 odsto senzitivnost i 100 odsto specifičnost, onda bi došli do stvarne brojke.”
Doktor objašnjava da testovi koji se sada upotrebljavaju imaju senzitivnost i specificnost oko 50% .
“Znači šansa da pogode da li virus postoji je kao da bacate novčić kada bi ja takav koagulacioni test pokušao da uvedem u svoju laboratoriju izgubio bih licencu ako mi ne bi rekali da sam lud. Nažalost, nemoguće je dostići i 100% ali malo bolji testovi ne bi bili na odmet.”
Po pravilima naučno-istraživačkog rada, navodi doktor, mora se odabrati reprezentativna populacija i ispitivanje se vrši na njoj.
“To su prvi pokušali Islanđani ispitavši 8% celokupne populacije i otkrili virus u 0,6%. U bolnici Karolinska u kojoj ja radim, ispitivane su sve trudnice koje su za vreme od proglašenja pandemije došle na porođaj i virus je otkriven kod 7%.
Istina je verovatno negde na sredini i ja bih rekao da je, po mom mišljenju, neka realna cifra početkom aprila u evropskim zemljama negde oko 5%.” kaže doktor Antović.
Kada govori o broju umrlih i inficiranih, upozorava da samo priča o velikim ciframa kod ljudi izaziva paniku.
“Ako ponovo uzmemo podatke Džon Hopkinsa za isti datum, on je 135.000 u 2.100 000 i to je onda skoro 6,5%. Prilično velika cifra i zaista može da proizvede razlog za paniku. Međutim ako je procenat pozitivnih na virus oko 5% onda je i stopa smrtnosti verovatno par desetina, ako ne i više od stotinu puta manja.
Ovo se uklapa u procenu dr Faučija, savetnika predsednika Trampa, gde on komentarišući procene iz Vuhana objavljene u časopisu New England Journal of Medicine, očekuje smrtnost sličnu običnom gripu u nekoj njegovoj malo ”jačoj” sezoni” kaže dr Antović.
Naime, on naglašava da oko virusa korona postoje brojne kontroverze.
“Iz tog razloga držaću se preporuka švedskog instituta za javno zdravlje: ”Virus inficira ljude putem takozvane kapljične infekcije. Odnosno, infekcija se prenosi na sluznicu očiju, nosa ili usta od kapljica koje se šire u vazduhu kada bolesna osoba kašlje ili kija.
Kapi brzo padaju kroz vazduh i obično dostižu ne više od metra. Virus se takođe može preneti preko kontaminirane površine, takozvane indirektne kontaktne infekcije. Stoga se ne može isključiti (niko ne navodi ovo kao sigurni put prenosa) da kontaminacija dolazi i sa predmeta.
Međutim, još nije jasno koliko dugo virus može da preživi na površinama i objektima. Inkubacija je, kažu 2-14 dana. Odakle onda dvostruki inkubacioni period od 28 dana kao period karantina?” pita se naš sagovornik.
Interesantno svi dostupni svetski podaci o broju zaraženih, bolesnih i umrlih potiču iz Instituta Džon Hopkins u Baltimoru, a britanska vlada je uklonila virus sa popisa zaraznih bolesti sa visokim posledicama 19. marta 2020. godine, naglašava on.
O mogućoj vakcini ili leku za kojim se utrkuju sve farmaceustke kompanije sveta smatra da ne treba žuriti.
“Ne znam kada ćemo imati vakcinu ili lek! Mislim da i tu imamo teoriju šuma, gomilu informacija koje onemogućavaju da se čuje i vidi i prepozna prava informacija. Čujemo da je testiranje počelo, da više firmi radi, da su Kinezi počeli testiranje na ljudima, pa onda da nas od vakcine deli šest meseci ili godinu dana, pa onda do 2022. Ispitivanje bilo kog leka, pa i vakcine, je proces koji traje godinama.
Ne bih bio spreman da primim vakcinu razvijenu i ispitanu navrat nanos” priznaje hematolog Antović.
Kada je lečenje koronavirusa u pitanju, profesor kaže da najrealnije zvuči prečišćavanje plazme rekovalescenata i njihova upotreba kod teških slučajeva.
“Očekuje se da se u njoj nalaze antitela koja mogu da utiču na viruse kod obolelog. E sada da bi dobilo nešto što se zove na dokazima zasnovana medicina, to traži vreme. Ko napravi vakcinu verovatno će se obogatiti ako bude dovoljno ljudi koji će želeti da je prime.
U svemu ovome najugroženiji su stariji pacijenti, od preko 60 godina muškarci, gojazni sa povišenim pritiskom i srčanim oboljenjima i dijabetesom. Međutim većina starijih pacijenata sa osnovnim bolestima umire sa virusom, a ne od njega” objašanjava profesor Antović.
Važno je, smatra on, ne “prelečiti” pacijenta.
“Sećam se da su nam govorili naši sjajni učitelji, a meni i moj otac, koji je bio sjajan neurohirurg, da ne preterujemo sa lečenjem kako ne bi naštetili pacijentu. Ono što se meni čini zanimljivo u većini dostupnih studija, ukazuje da pacijenti sa koronom imaju: povećane neutrofile, smanjene limfocite, povećani CRP koji nisu znakovi virusne infekcije: ili je reč o bakterisjkoj suprainfekciji ili o nesrazmerno jakom imunološkom odgovoru.
Osim toga, svi opisuju značajnu aktivaciju koagulacije i kao rezultat toga između ostalog oštećenja pluća” navdodi doktor.
Ipak, kaže da neko može najbolje stajati iza svojih reči – ličnim primerom.
Preuzeto sa: nova.rs
Prenosimo. Ustupamo prostor. Stavovi iskazani u prenesenim tekstovima su lični stavovi ili stavovi redakcija u kojima je autor zaposlen i nisu nužno stavovi Lola magazina.
