Ako ikada napišem knjigu. Priču.

Ako ikada napišem knjigu.

Priču.

Rečenicu ili samo jednu reč, pisaću o tebi.

Neće to biti velika ljubavna priča poput one Karenjine i Vronskove.

Ne, ta je tužna priča. Iako su voleli možda isto tako kao mi.

Ne, biće to jedna, kratka obična, svakidašnja priča. Obična, a opet tako posebna i neobična.

Biće to priča o dvoje ljudi, koji su čekali na nekim raskrsnicama na nekim drugim putevima. Putevima koji su se jednog dana, slučajno ukrstili.

Biće to priča o dvoje ljudi, koji kad su već svaku nadu izgubili, našli i nastavili zajedno istim putem.

Biće to priča o dvoje ljudi koji su se tražili u predhodnim životima i u ovom se našli.

Biće to priča o tebi.

Meni.

Nama.

O tome kako si me naučio da ponovo letim. Da ponovo verujem. Da ponovo volim, sanjam otvorenih očiju.

Biće to priča kako sam te naučila da se osloniš na nekog. Da te više niko neće povrediti, kako je kad te neko voli onako iskreno.

Biće to priča o dvoje koji spavaju zagrljeni, koji se i u snu traže.

Biće to priča o nama koji smo jedno drugom mirna luka, o dvoje koji su drugačiji od svih i tako drugačiji se našli.

Biće to priča o tebi i meni. Priča koju pišemo zajedno.

Naša priča.

Piše: Marijana Radenović