Lole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestO ljudima

Nikada djetetu od pet godina ne bih dozvolila estetsku operaciju

Kao  znatiželjan lik, ja kopam svuda po internet nebu. Po portalima. Društvenim mrežama. Instagramima,tik-tokovima, youtube-u. You tube mi tako izbaci kao prijedlog svašta.

Jelena Despot

Znam i za Zadrugu. Znam ko su Kija, Luna i Sloba. Znam ko je i Tijana Ajfon, i Soraja. I Baka Prase, i Muđa i Jana i Teodora i Jala i Buba.

Danas među obrazovanim svijetom nije popularno da kažeš da poznaješ bilo koga od pomenutih. Neki su mi simpatični. Za neke sam samo čula. Nečiju popularnost apsolutno ne razumijem.

Već gotovo svi, pratili ili ne pratili ozloglašenu Zadrugu, znaju ko je pomenuti trojac. Luna Đogani kćerka  poznatih densera je preko noći postala najpoznatija ljubavnica u Srbiji, dok je Kija Kockar postala najpoznatija ucviljena ostavljena žena. Ovaj treći, je ostao neutralan, njemu je prešiven samo epitet sjajnog pjevača narodne muzike, valjda jer je muško, a ovo je Balkan. No, ono što su oni radili u tom rijalitiju, van njega i šta rade danas, niti je  moja stvar niti predmet mog obraćanja.

Elem, kako kopam svuda, pretražujem svuda, youtube mi kao sugestiju izbaci emisiju koja se zove GENERALKA. U pomenutoj emisiji gost ostavljena Kija Kockar, sada poznata pjevačica i možda među obožavanijim ličnostima kod javnog mnjenja u Srbiji. Poenta emisije je kako shvatih iz pet minuta koje sam pogledala da voditelji u emisiju pozovu goste koji  će pričati šta su sve operisali na sebi. Prvo dvoje prilično neelokventnih voditelja, gdje je voditeljica nekoliko puta pitanje postavila sa „jel si“ do nekog neprirodnog kikotanja i popularizacije estetske hirurgije u Srbiji i regionu u kojem možda samo tek rođeno dijete nema estetsku intervenciju.

Tako ta miljenica Kija sa ponosom kaže kako ništa nije na sebi operisala osim ušiju.

To je ponosno istakla uradila sa pet godina, jer je kako reče (parafraziraću) imala toliko klempave uši da je „hvatala sve kanale“. To je kaže učinila sa pet godina jer je IPAK BILA ŽENSKO. Implicirajući valjda da je za dječaka totalno OK i prihvatljivo da ima klempave uši, ali za djevojčicu je to nedopustivo. Ovo dvoje se kikoću, aplaudiraju, i voditelj razumije jer je on sa petnaest operisao svoje ali eto misli da je to idealno učiniti sa PET GODINA.

Sa pet godina svoje zdravo, pravo dijete izlagati estetskim operacijama da se ono ne bi osjećalo ružno u surovom svijetu, je na toliko nivoa pogrešna poruka koju šaljemo, da sam u momentu zastala u nevjerici.  Svako od nas ima toliko nesavršenstava na sebi, da je zapravo jako glupo da težimo tome da izgledamo kao copy paste jer nas je napravio isti plastični hirurg.

Da se razumijemo, nemam ništa  protiv estetske hirurgije kod zdravih i odraslih ljudi koji sami o tome mogu da razlučuju i procjenjuju, dok god je u granicama normale. Dijete sa pet godina treba naučiti da ga ne definišu njegove uši, oči, noge, nos. Kada bismo tome predanije učili djecu ne bi bilo potrebe da razvijaju razno-razne traume. Iskreno, meni je jako simpatično dijete koje ima, uslovno rečeno, klempave uši i mislim da smo gotovo svi na našim malim glavicama imali neka nesavršenstva.

Ja imam povelike uši čudno zašiljene na vrhovima i voljela bih da su manje i ženstvenije, no nikada me nisu opterećivale toliko da bih dozvolila nekome da me reže zbog toga. Imam i krive  zube. Imala sam ih kao dijete jer sam se nenormalno plašila zubara, a u poslijeratnoj Bosni i Hercegovini nikome nije bio prioritet da forsira moj aparatić. Kada sam porasla oni su postali dio mene i jedna za mene lično simpatična nesavršenot. Nikada zbog toga nisam sakrivala usta dok se smijem.

Bila sam i ostala buckasta,da ne kažem debela, po današnjim standardima ljepote. Kada su sve moje prijateljice imale pedeset kila ja sam imala šezdeset. Dok su one bile mršave i elegantne, ja sam imala obilne. Grudi. Dok su one meni zavidile na ženstvenoj figuri, ja sam njima zavidila na eleganciji. Jer obline uvijek aludiraju na seksi, a vitko aludira na prefinjeno. Ko god postavlja te standarde ljepote, tako je uspio da usadi u mojoj glavi.

Svakoga ljeta sam se borila sa mojom ljubavlju prema hrani i mojim odrazom u ogledalu, dok nisam shvatila da „dolazimo u svim veličinama“. I da ne moram kao moje drugarice nositi S ili XS da bih bila lijepa i zgodna. Veličina M postoji sa razlogom i uopšte  nije strašno što sam medium, a Boga mi često i large. I nije to niko mogao da me nauči, dok nisam naučila sama.

Danas se poznate ličnosti podvrgavaju raznim operacijama želudca kako bi bili fit, pa je tako neka (ali stvarno nisam zapamtila ime) folk pjevačica u Srbiji umalo izgubila život jer je željela biti mršava. A jedna od najljepših žena na svijetu i plus size model Ashley Graham svaki dan zarađuje brdo novca jer je naučila da voli svoje tijelo.Koje je po standardima ljepote  koje nam propagira društvo dva ili tri puta veće od tijela njenih koleginica manekenki. Nije poenta života da zarađuješ brdo novca, dakako, ali jeste da budeš srećan u vlastitoj koži, a to nikada nećeš biti dok u ogledalu uporno tražiš nesavršenstva.

Ja se ponekad pogledam u ogledalo, i sebi sama kažem, okej, debela si ali si, ali si i slatka. Imaš lijepu kosu i ta haljina ti baš super stoji. Postoje dani kada samoj sebi kažem, smršala si. Zgodna si. I totalno je u redu da imate i ovakve i onakve dane. Loše je da vas definiše odraz u tuđim očima jer će vas ljudi iz različitih razloga drugačije gledati.

Nije ovo nikakav hejt niti apel da na sebi ne mijenjate ono što vas  toliko žulja da ne možete prevazići. I sama sam stavila botoks u čelo koji za mene nije uradio nikakvo čudo. Neki hemijski piling nije mojoj koži dao nikakav čudesan sjaj. Probala sam. I odlučila da ostarim onako kako vrijeme bude željelo. Nemoguće je dobiti tu trku.

Nikada djetetu od pet godina ne bih dozvolila estetsku operaciju. O tome koliko su degutantna napumpana usta veličine Titanika je suvišno i raspravljati. Ali sa žalošću svjedočim da je sve otišlo u pogrešno. Počevši od vještičijih noktiju, do lažnih kosa i umjetnih boja očiju.

Kako i neće kada  se sa youtube-a i TV-a smiješe samo takva lica, pa su nam postavili to kao standard normalnog. Valjda će na kraju ipak razum pobjediti.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije