ana-atanaskovic
Lole iz komšilukanajnovijeO ljudima

Ana Atanasković: Pisanje je moj glavni poziv

“Sve na ovom svetu ima svoju pozitivnu i negativnu stranu, ali važan je pogled na stvari. Ja na pisanje gledam kao na svoj glavni poziv, na sudbinsku predodređenost da prenosim rečima tuđa i svoja iskustva.”

Razgovarala: Srbijanka Stanković

Ana Atanasković je spisateljica sa stilom, autorka romana “Duet duša”, “Moja ljubav  Nikola Tesla”, “Jelena Anžujska”, “Davorjanka Paunović” i zbirki priča “Beogradske majske priče” i “Beograd je ljubav”. Vodi blog “Samo voli“. Sa dubokim uverenjem da je ljubav najvažnija, Ana stvara u svom omiljenom gradu – Beogradu.

Lola je razgovarala sa njom o pisanju, Beogradu i – ljubavi.

Lola: Kako je to biti spisateljica na Balkanu, i to spisateljica sa stilom?

Ana: Sve na ovom svetu ima svoju pozitivnu i negativnu stranu, ali važan je pogled na stvari. Ja na pisanje gledam kao na svoj glavni poziv, na sudbinsku predodređenost da prenosim rečima tuđa i svoja iskustva. U takvoj postavci izazovi u spisateljskom poslu se zaboravljaju (a ima ih, od ne baš prijatnih iznenađenja preko neostvarenih ugovora do prikrivanja činjenica).

Lola: Jednom ste rekli da posle Vaska Pope izlišno pisati, da je njegova poezija kraj, da je sve rečeno, kao i da danas (lako) pišu svi, ali da vas to sve manje čudi i iznenađuje. Ko su savremeni pisci koji svojim delima donose iskrenost i čijoj reči ipak verujete?

Ana: Snaga Popinih pesama me je u doba studiranja “razbila u komade”, a to se ne zaboravlja. Mislim da je on prekretnica u poeziji na srpskom jeziku. U isto vreme sam prihvatila i liberalnost u književnosti – da zaista pišu svi. Kada se malo pogleda istorijat literature, uvek je i bilo takvih pojava (još u Bibliji piše da “nema ništa novo pod suncem”). Cela poenta je u tome što jedino vreme može da pokaže ko opstaje a ko ne te tako publika zna za te “sve” iz sadašnjosti a samo za najbolje iz prošlosti. Naučila sam i da prihvatim da svako može da proba ono što želi, ne utičemo mi koji dolazimo sa Filološkog fakulteta na to.

ana-atanaskovic

Foto: Ana Atanasković, Instagram

Kada su u pitanju savremeni autori, u poeziji ću uvek ceniti Dragana Jovanovića Danilova i Milenu Marković. Kad je proza u pitanju, spomenuću Pavića (ako nam, nažalost, više nije savremenik ali mi je drago što jedno vreme jeste bio) i njegov “Hazarski rečnik” koji mi još u mladosti  otkrio sasvim novi način izražavanja. Volim i Dragana Velikića i Svetislava Basaru.

Lola: U Vašim knjigama su ljubavi velikih ljudi, značajne žene iz istorije su ljubav, ceo jedan grad – Beograd je ljubav. Vaša Fejsbuk stranica i blog nose naziv “Samo voli”. Zbog čega je ljubav u centru Vašeg stvaralaštva, posebno danas kad se čini da ljubav, ljubaznost i nežnost nisu više na “ceni”?

Ana: Zato što sam, tokom života, iz nekih teških osećanja koja su me od rođenja sudbinski okruživala naučila da je ljubav najvažnija. Imala sam vrhunske učitelje.

Lola: Vaša su dela ostavljaju utisak savršenog sklada dugotrajnog istraživanja i dubokog davanja sebe. Koliko se kao autorka “upisujete” u svoje priče?

Ana: Detaljno istražujem temu o kojoj pišem, proveravam činjenice ali im dajem i dušu. Delimično je moja a delimično dolazi iz jonosfere. To je neka vrsta simbioze mog srca i neba.

ana-atanaskovic

Foto: Ana Atanasković, Instagram

Lola: Ko je bila Katarina Džonson i zbog čega verujete da su Tesla i ona bili “duet duša”? Da li je tačno da je Katarina – Kejt bila duhovno najbliža velikom naučniku?

Ana: Katarina Andervud Džonson je bila supruga Roberta Andervuda Džonsona, pesnika i urednika časopisa “Vek” i jednog od najboljih prijatelja Nikole Tesle. Ona ga je volela decenijama, prešla je u odnosu sa njim razne faze, od zaljubljenosti do duhovne posvećenosti i prijateljstva. Ona je bila, kako volim da kažem “ženski deo Tesline duše” i žena sa kojom bi bio da se odlučio na život u dvoje.

Lola: Vaš poslednji roman “Davorjanka Paunović” o velikoj ljubavi i ličnoj sekretarici Josipa Broza Tita može se opisati kao kontroverzna knjiga. Koliko je za Vas bilo zahtevno istraživanje ove teme? Da li je bio izazov napisati ovu knjigu?

Ana: Jeste, iz više razloga. Prvo zato što sam prvi put imala rok i to kratak, ali se ispostavilo da dobro radim u “kriznim” situacijama. Drugo, zato što sam pisala o bliskoj istoriji, još ima svedoka iz tog perioda. Treće, prvi put su u nekom umetničkom delu prikazane ljubavne scene u kojima učestvuje Josip Broz Tito. Četvrto, podela koja je nastala u našem društvu tokom Drugog svetskog rata još uvek ne jenjava (partizani-četnici) te se može naići i na predrasude nekih koji još uvek nisu pročitali roman. No, svesno sam ušla u te izazove i nije mi žao. Mislim da sam knjigu napisala najkristalnijim, najpraktičnijim ali i najzrelijim stilom do sada.

Lola: Zbog čega će Beograd uvek biti ljubav?

Ana: Rođena sam u Kruševcu i uvek ću ga voleti, ali Beograd je od 1992. godine moj dom. Beograd je čudo od mesta, drevni magnet koji me je privukao i tako će uvek i ostati. On je dovoljno ozbiljan i dovoljno luckast, dovoljno veliki i dovoljno mali. Lepota Beograda je upravo u tome što je on ideja, manir, duh, raspuklina u drvetu. On nije fasada već emocija.

ana-atanaskovic

Foto: Ana Atanasković, Instagram

Lola: Zašto je Ana Atanasković Lola?

Ana: Pretpostavljam odgovor, ali ne volim da govorim sebi. Mogu bez problema da govorim o svojim knjigama kada mislim da su dobre, ali o meni lično mislim da je bolje da govore osobe koje me poznaju.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije