DogađajiKulturaLjudiMjestanajnovijePojaveŽivot

“Dnevno sam zarađivala 750 dolara na plantaži marihuane”: Priča devojke koja je šest meseci brala kanabis u Kaliforniji

Odlazak preko okeana i potraga za srećom i zaradom za neke ljude se završi radom na plantažama marihuane.

Pričamo o Americi i sunčanoj Kaliforniji, ne o Kolumbiji ili Meksiku, da ne bude zamene.

Redakcija

noizz.rs

Trampova Amerika je postala zemlja sa sve više plantaža kanabisa koje su za mnoge posao iz snova koji donosi ogromnu zaradu.

Dok malinari u Srbiji muče muku da nađu sezonske radnike, dotle su u Americi berači ti koji jure poslodavce i pokušavaju da se na svaki način ubace na plantaže marihuane. Razlog je naravno dobra zarada iako posao nije ni malo lak niti podrazumeva degustaciju marihuane.

U Kaliforniji su polja marihuane legalizovana pre dve godine, ali je i dalje mnogo više onih ilegalnih do kojih se dolazi tako što nedeljama pokušavate da pronađete kontakte i nekog ko bi vas preporučio gazdama.

Dva okruga u Kaliforniji su poznata po ovakvim plantažama i svi znaju da postoje, ali ne i njhove lokacije. Devojka po imenu Paula (ime je promenjeno zbog njene sigurnosti) za Noizz otkriva kako je završila na jednoj ovakvoj ilegalnoj plantaži i šta sve podrazumeva branje marihuane.

– Moja priča je započela u malom gradu u okrugu Nevada s gracioznim imenom Grass Vallei, koje je relativno sigurno mesto, ali je teško naći posao u plantaži. Kad sam prvi put stigla tamo provela sam nekoliko dana spavajući na parkingu ispred šanka.

U jednom trenutku je nastupila mala kriza, jer sam nakon nedelju dana spavanja na parkingu nazvala majku i rekla da mi je dosta i da se vraćam kući. Ubrzo nakon što sam završila razgovor, jedan od ljudi koje sam ranije sretala ponudio mi je posao na plantaži.

Vlasnici plantaža ne stoje sa natpisom da traže radnike već gledaju šta se dešava u gradu. To su obično veoma mali gradovi, pa kada se neko novi pojavi i okrene “bez cilja”, odmah znate zašto je došao. Konkurencija je velika prepreka u pronalaženju posla, jer je bilo tridesetak sličnih meni koji su takođe pokušali naći posao u plantaži – priča Paula.

Ako policija upadne kažeš da samo pomažeš prijatelju

Kada je stigla na plantažu nije bilo nekog tajnog sastanka gde se pričalo o pravilima, šta i kako treba da se radi, o bezbednosti na plantaži. Odmah je počela da radi a jedino uputstvo koje je dobila jeste način na koji treba da seče stabljike. Naravno, sve vreme ih nadgleda neko.

Jedna od farmi marihuane
Foto: noizz.pl

– Kad se pojavite na farmi, možete se predstaviti kako želite. To može biti nadimak, lažno ime, sve zavisi od vas. Niko to ne proverava. Efekte svog rada potpisujete tako da se ne mešaju sa rezultatima drugih zaposlenih.

Na telefonima smo morali da isključimo lokaciju, ako vlasnik primeti da neko to ne radi, odmah bi izgubio posao. Neki vlasnici dozvoljavaju da se plantaža slika, neki ne. Međutim, najsigurnije rešenje je da se oslobodite svih fotografija na vašem telefonu. Policija ima pravo da gleda kroz telefon i ako nađem fotografije plantaže kada se vraćate kući, mogu da vas zatvore.

Ono što se međutim jeste znalo na početku jeste šta mora da se kaže ako se pojavi policija. Prema instrukijama berači bi rekli da su tu samo da pomognu prijatelju a kako Paula kaže policija je tokom šest meseci koliko je radila došla samo jednom i to da uzme mito od vlasnika.

Znali smo rizik koji smo preuzeli i svakodnevno niko od nas nije razmišljao o tome. Često su bile situacije da su policijski helikopteri nadletali nad plantažama, i verovatno se tek tada pojavio neka vrsta zabrinutosti da li nameravaju da slete na našu plantažu.

Sećam se da je to bio veliki problem na rastafarijanskoj farmi, jer su ti ljudi sedeli kod kuće sa decom. Ako policija sazna da su deca na plantaži – bez obzira da li su kućni uslovi dobri ili loši – oduzeće ih roditeljima. Stoga, svaki put kad su deca čula da se helikopter približava, brzo bi se sakrili pod ceradom – priseća se Paula.

Žuljevi i plikovi po rukama

A loše strane? Paula kaže da jedino može da spomene da je saznala da žene dobijaju manje para i da je čula glasine da se dešava da se zaposlene devojke na plantaži ponekad upuste u vezu sa vlasnicima. Ljudi se obično drže svaki za sebe mada se dešava da dođe do velikih svađa.

Farma marihuane

 

Shvatam da možda imate utisak da je život na ilegalnoj plantaži idiličan, ali uglavnom je to težak fizički rad. Nakon celog dana držanja makaze u ruci, dolaze bolni plikovi. Sećam se da su mi nakon prvog putovanja prsti doslovno promenili oblik. Nesreće se dešavaju vrlo često na farmama jer radimo sa oštrim alatima – kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečim klasični dan na plantaži marihuane organizovan je tako što su svi zaposleni podeljeni u grupe. Jedna grupa seče grane, druga ih sortira, a treća ih kači da se suše. Svi žive tu, obično u šatorima. Imaju normu koju moraju da ispune a sami sebi određuju raspored.

Nula troškova, dobra zarada

A zarada? Sve zavisi koliko ste vešti. Ranije pre legalizacije, vlasnici polja marihuane su često plaćali obroke zaposlenima pa im je trošak bio sveden na minimum.

– Za pola kilograma konverovane marihuane, a za to vam treba oko jedan dan posla. zarađuje se 250 dolara. Ima ljudi koji mogu tokom dana da naberu dovoljno za sedam kilograma, ali u proseku dnevno se dobije do 750 dolara.

Situacija se sa legalizacijom malo promenila pa su cene pale. Mnoga gazdinstva su zatvorena a nova pravna situacija koristila je prevashodno velikim korporacijama koje – kao što malo ljudi zna – takođe imaju svoje plantaže.

Grupa berača na pauzi
Foto: noizz.pl

 

Kako kaže, svi koji dođu na plantažu imaju potpuno drugačiji finansijski cilj. Neki lik je počeo da radi nekoliko meseci pre nego što mu se sin rodio jer je želeo da zaradi da bi lakše živeli dok je jedan momak putovao sa psom čitavom Južnom Amerikom i trebao mu je novac za putovanje.

Degustacija i posao iz snova

Kad ste već jednom na plantaži marihuane ne možete a da je ne probate. Pitali smo Paulu kakva su tu pravila.

– To je još jedna stvar koja je individualna na svakoj farmi, ali uglavnom je bilo dozvoljeno jesti. Nekoliko puta mi se desilo da radim u plantažama u kojima nije bilo ograničenja. Najvažnije je bilo da budete spremni za posao sutradan.

Jedino pravilo koje je bilo na snazi na svakoj plantaži odnosilo se na pitanje iznošenja proizvoda van plantaže – to nam nije bilo dopušteno.

Kamp na plantaži

 

Dodaje i da nije bilo ljudi koji su preterivali jer vlasnici žele da imaju ljude koji mogu brzo da rade pa ako primete da neko previše puši obično bi ih izgubili.

– Ali, u nekoliko naleta pre posla mnogo nam je pomoglo u fokusu, zahvaljujući čemu sam bila mnogo efikasnija. Doživela sam šok kada nam je vlasnik jedne farme ponudio čitav niz drugih lekova, od LSD-a do halucinogenih gljiva. Bio je to izolovan slučaj i malo nas je iskoristilo ovu ponudu.

S druge strane, kako kaže Paula miris marihuane joj se smučio i prestao je da joj pruža zadovoljstvo.

Preuzeto sa: noizz.rs

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije