Zašto je bitno sada pljunuti BakaPrase

Moje mišljenje je tada bilo da sadržajima za mlade, kao i mladima jeste mesto svuda i tada sam pitala nekoliko kulturnih radnica i radnika – da li znaju u čemu je tajna popularnosti jutjubera i posebno – Baka Praseta, zašto se za njih traži karta više a za neke druge – možda važnije ili vrednije sadržaje moramo da smišljamo način da dođu do publike.

Vrednost.

Vrednost je odgovor – u početku, svaki jutjuber davao je neku vrednost svojim subskrajberima, neko je nudio način da se pređe nivo na igrici, jedan broj je pokazivao kako izabrati korisne kozmetičke preparate, izboriti se sa ponižavanjem i hejterima, a neko je nudio zabavu na maternjem jeziku za one koji ne znaju engleski.

Vrednost svakako poseduju i kulturni ili umetnički sadržaji odraslih – ali ta vrednost nije uvek konvertibilna.

Kada ideš u pozorište ili na koncert to je kao da si milioner u dolarima, a nigde nema menjačnice u tvom razredu.

Foto: Express Tabloid

Da preživiš dan u odeljenju treba ti hitno malo interneta, malo sitnine za automat, novih života u igrici, neka jeftina forica, a dolari nek čekaju velika i komplikovana životna putovanja. I te jeftine i skupe vrednosti se međusobno ne isključuju. Ali problem je kad jeftini fazoni postanu sve što imamo, ili još gore kad shvatimo – da je vrednosti nestalo – da je sve bio jedan veliki zajeb.

Roditelji (ni)su krivi

Za x-faktor popularnosti današnjih zvezda treba dodati marketinške trikove – mini nagradne igre sa izvlačenjem iz virtuelnog bubnja (inače regulisane Zakonom o igrama na sreću i uglavnom zabranjene, ali u nedovoljno regulisanom polju interneta još uvek moguće), nagrade za broj subskrajbera sa tri četiri i pet nula, trgovanje uticajem, lajkovima (setimo se like4like, like4follow) meetupovima ili čak nastupanjem na bini sa poznatima – što je činilo, a možda i dalje čini vrh postignuća jednog malog bića.

E upravo taj vrh – obezbedio im je Baka Prase.

I nemojte da se čudite što ga mladi vole – ili su ga voleli dok nisu znali za bolje. Roditelji retko ili nikako ne mogu da učine deci taj vrh – sve i da su poznati – jer ako takvu vrstu usluge roditelji čine za decu ona je obojena protekcijom, izdvajanjem od drugih. Dok BakaPrase baš zato što nije ničiji ćale, daje privid objektivnog autoriteta koji je u stanju ne samo da proceni (jer on ne procenjuje i suštinski mu je svejedno ko je s njim na bini) već da imenuje one koji su uz njega – na pravoj strani, na strani uspeha, popularnosti, fit tela, novog poršea i svega što je naj i više – da proziva, vređa i naruži one koji nisu.

I naravno da će horda dece i omladine pohrliti da se toj proceni podvrgne uz šansu da budu deo svega naj, postanu deo pobedničke ekipe i s visine pljunu na one luzere, kojima su za dlaku izmakli, tačno za onoliko koliko su bliži Baki ili bilo kome na vrhu, oni osećaju i čvrsto veruju – dalji su od poraza koji im svima – baš kao i nama preti i smeška se iza ugla.

Ako smo realni priznaćemo, isto tako funkcioniše i svet odraslih – mali i obični ljudi koji se slikaju pored svojih idola bilo da su glumci, filozofi ili mafijaši.

Foto: Mondo

Premda deca imaju malo drugačije simboličke monete pa umesto novca, znanja, slave i popularnosti trguju lajkovima i subskrajbovima, jasno je da im kao i svima odnos sa poznatima pomaže da se izvuku iz turobnog perioda detinjstva i tinejdžerstva koji odrasli, možda ophrvani problemima pamte kao – najsrećnije i najbezbrižnije doba – ali koje to definitivno i ni u kom slučaju – NIJE!

Zašto sve ovo pišem sad? Mislim da moramo da razumemo koren problema da bismo uopšte mogli da mislimo o rešenju. Koliko god bilo odvratno – želim da razumemo da milioni mladih koji iz bilo kog razloga prate BakaPrase nisu manje vredni, oni su publika jednog maestralno izvedenog šou programa koji je možda nekad nudio neke vrednosti, ali je danas jasno mesto medijske manipulacije, demonstracije moći i nasilja.

Kada sam branila pravo na nastup BakaPraseta, branila sam pravo svakog deteta da bira, da odlučuje šta voli, da ima svoj trenutak slave, samostalnost i vrednosti, pa i da greši – uz obećanje da ćemo mi – medijske i kulturne radnice i drugi stvaraoci raditi na tome da budemo bolji, da ih uključimo, pozovemo na binu, da im obezbedimo iste ili bolje uslove da steknu vrednost i društveno priznanje, popularnost u društvu i sve ono što im znači uz obećanje da će to biti stvarno, možda teže, a zato ne fejk i ne trenutno.

Nikad pre nije bilo bolje

Najčešće čujem kako je sada gore nego ikad.

Nije.

Koliko god bilo užasno, sada je bolje nego ikad.

Nedavno je povodom Baka skandala izašao tekst pod nazivom Kad je seksualna eksploatacija dece postala uobičajena stvar i zašto se ne bunimo dovoljno? i nažalost premda pitanje iz naslova zvuči zdravorazumski tačno – odgovor na njega može zapanjiti – seksualna eksploatacija dece jeste uobičajena stvar oduvek a mi se ne bunimo dovoljno jer u tome prećutno učestvuju svi sem onih koji se eksplicitno bore protiv.

Da, užasno je ali je tako – seksualna eksploatacija dece seže do prvih izdanaka kulture kakvu znamo do Antike, proteže se kroz celu istoriju naše civilizacije i traje i u našem dobu.

Izvinite što kvarim zabavu ali da li ste čitali Kjerkegora, Hajdegera, Nabokova ili gledali Bertolučija, Polanskog, Vudi Alena, slušali Majkl Džeksona, 2paca ili Drejka, znate za Čarli Čaplina, Gandija, Elvisa, Karl Malouna, Kobi Brajanta, Lenona, Bouvija, možda?

Mi se ne bunimo dovoljno jer je seksualna eksploatacija uobičajena i više – normalizovana.

Spisak ljudi koji su seksualno ili drugačije zlostavljali maloletnice (i maloletnike takođe) ne ograničava se na heroje i vladare iz drugih vekova – tu su i izuzetni stvaraoci, filmske, muzičke, filozofske, političke ili sportske veličine. A mislim da je sada bolje nego ikad jer će direktor Miramaksa da odgovara za silovanje, fizijatar američkog olimpijskog tima je dobio više od 100 godina zbirne kazne za zlostavljanje gimnastičarki, odvratni političar iz južne Srbije će valjda dolijati zakonu, a poznati jutjuber će možda izgubiti popularnost.

Sve to nema šanse da bi se desilo ranije. Životi mnogih žena koje su imale nesreću da ih zlostavlja neko poznat završili su se često u tišini, oprhvane mnogim psihičkim poremećajima i nerazumevanjem okoline. Za one koji žele da znaju više o tome neka poslušaju šta je rekla Marija Šnajder ili Monika Levinski. A bez obzira šta su one rekle, nepravda ovog sveta se ogleda u tome što ljudi i dalje veličaju Marlon Branda i Bil Klintona, grubo se izrugujući na fore sa puterom i analnim seksom, oralom i ovalnom sobom i tako dalje.

Svet nije bolji za žene, a posebno za žene koje su imale nesreću da ih seksualno uznemirava poznata osoba. Ali trudimo se da bude. I sada imamo više šanse da pobedimo, nego što smo ikad u istoriji sveta imale.

Kako se to borimo za bolji svet?

Svakodnevno vidim ljude kako na internetu iznose svoja mišljenja o svemu i svačemu. Postoji ceo taj, možda i najveći segment javnosti koji se zove Opšte mesto. Opšte mesto je najčešće odraz većinskog, masovnog mišljenja koje odmah po izricanju donosi klimanje glavom i brojne lajkove. Opšte mesto je reći nije mala naivna/sve polazi iz kuće/krivi su roditelji/pad svih vrednosti/…

Iako je mnogo puta i tačno, opšte mesto svakako nije najnaprednije što ima ljudski um – to je obični mulj u kome se svi valjamo svakoga dana iz koga nema izlaska pa ipak i iz koga neki od nas pokušavaju da ustanu i izvuku još ponekog.

Dok se javnost mulja u blatu opštemestašenja stvarnost postaje sve opasnija i opasnija. Baka Prase više nije još-jedan-jutjuber, nije samo pop-kulturni fenomen već vrlo društveno aktivna individua čije je delovanje loše i opasno. Ako se sećate, pre samo par meseci najavio je kandidaturu na izborima cinično se hvaleći podrškom koju ima valjda pokazujući nama odraslima koliko uspeva u onome što mi ne – da animiramo i pokrenemo mlade.

Ništa zato, ubrzo je jasno obznanio i drugovanje sa ekstremnim desničarima koji su se (kao i on iza zabavnih sadržaja) krili iza zaštite životinja, i zajedno su stali protiv projekta za medijsku pismenost i etiku (projekat YouTube Ethics – koji u saradnji DW Akademie, a uz podršku Federalnog ministarstva za ekonomsku kooperaciju i razvoj Nemačke razotkrivaju medijske alate kojih smo svi mi zajedno žrtve) optužujući ih da su antisrpski.

Jer njima jeste u interesu da što veći broj ljudi bude medijski nepismen i da pada na jeftine fore.

Ali tu se ne staje – jer dok je zemlja tonula u zdravstvenu krizu BakaPrase tim je to video kao priliku da zaradi prodajući maske istom tom narodu koji navodno voli i za koje se bori. Kao u vicu u kome kanta sa sonom kiselinom u koju guramo ruku nema dno – posle gomile skandala, prozivki sa jutjuberima i jutjuberkama, šurovanja sa nacistima i likovanja nad zdravstvenom krizom, glasanja o potencijalnom abortusu potencijalno trudne devojke – dešava se najnovije smeće: temeljni medijski i potencijalno sudski linč devojke koja se drznula da mu se suprotstavi.

I hajde da tu stanemo i udahnemo vazduh. Hajde da izaberemo pravu stranu.

Sva naša i vaša deca koja već gledaju gomile sranja, odrastaju u nezdravom društvu i pogrešnim vrednostima, koja se smeju grubim šalama, troše novac na gluposti, učestvuju u reprodukciji opštih mesta i opasnih klišea u kojima živimo i verovatno rade još gomile pogrešnih stvari – sada imaju šansu da budu na pravoj strani, mogu da budu deo #metoo pokreta. I mi sa njima.

Umesto da decu počastite glupim opštim mestima kako je sve sranje, to je ionako sve glupo, oni su svi isti – imate šansu da jednom za svagda učinite razliku.

Vi ovog trenutka sada imate šansu i argumente da kažete prave reči i budete na strani pravih vrednosti. Bez obzira šta kaže većina, bez obzira šta kaže zakon.

I više od toga – mi moramo da učinimo sranju i opštim mestima kraj. Nazovimo stvari pravim imenom.

Baka Prase koristi popularnost da eksploatiše mlade, on od mladih uzima daleko više nego što im daje – konkretno sada: daje im iluzije moći a najdirektnije zarađuje novac, popularnost, simpatije i poverenje koje onda grubo izda i izvrgne ruglu, a u poslednjem slučaju preti i zakonom. Sve devojke koje su ikad bile zaljubljene u njega – sve one koje su želele da podele sa njim radosti popularnosti – najdirektnije su izmanipulisane i u riziku da im se ovaj moćni i bogati klinac usere u život. Razumem da je to izazov – ali prosto nije vredan.

Baka Prase nije jedan od mladih – on je povlašćen, odrastao i deklariše se kao vredniji od drugih, što je najgore – vredniji od onih koji ga uopšte i gledaju, svojih subskribera. Mladi su ucenjeni time što su ga poštovali, Baka Prase zna da je u univerzumu odraslih on manje bitna osoba jer u svetu odraslih postoje Šešelj, Jutka, Levijatan i Firer – i zato bira da zauvek ostane među mladima da tamo dominira i pravi sranja. Ali Baka Prase je odrasla osoba koja radi loše stvari za koje ne želi da preuzme odgovornost.

Foto: Srpska Info

Kao prema priručniku, Baka Prase je cyber-bully, nasilnik koga se mnogi plaše i kome se sa puta sklanjaju jer je njegovo zlostavljanje javno i prihvaćeno hiljadama pregleda i lajkova, a do sada nije snosio ni jednu posledicu zbog bilo čega što je uradio loše drugima, svakim novim pregledom i lajkom raste njegov osećaj moći.

Za tim Baka Prase, ovo je samo još jedan od skandala, možda kratkotrajna kriza koja će se prevazići i zaboraviti, ali možda nismo tako nemoćni kao što izgleda. Možda možemo da prijavimo svako širenje mržnje na mrežama ili utičemo na brendove da otkažu poverenje nasilnicima, možda padne broj pregleda ili subskrajberi nestanu. Ne očekujem puno, jer Baka Prase razotkriva naš svet u malom – loše ne biva kažnjeno, loše vozi skupa kola, živi bezbrižno okruženo novim žrtvama i smeje se u lice svima koje je povredio. Loše je već 1000 puta pobedilo.

I tako izgleda svet – ako se sami ne potrudimo da ga promenimo.

Mnogi ne mogu ili ne smeju, i to je okej. Ovo nije borba od jedan dan. Svako u bilo kom trenutku može da se priključi.

Olivera Mitić je napisala odličan osvrt na skandal i pozvala nas da prijavimo sadržaje BakaPraseta što je jedan od načina da izgubi vrednost, Iva Parađanin je napisala tekst Devojčice nisu krive – kliknite na njega – zaslužuje da bude čitaniji nego sve što rade ili govore zlostavljači i njihovi pomagači, Ovarijum su napisale post o toksičnom ponašanju, Kristina Kastelec već godinama priča o zlostavljanju koje je doživela i koje je pobedila, Milica Lepotica mačuje se sa sranjima na netu,  Milica Sretenović napisala je sjajan tekst na temu, Magda, Brankica, Nataša, Jovana, Jelena, Maja, Tanja, Minja i hiljade njih crtaju i pišu kolumne, drame, predstave, i sve vrste sadržaja ili samo podržavaju.

Na kraju, tu smo onda i sve mi koje se virtuelno grlimo sa njima i svakoga dana radimo na osnaživanju žena i devojčica ali i njihovih roditelja, davanjem prostora i alternative – eto tako se borimo.

Pridružite se!

Piše: Marija Ratković