MedicinanajnovijeRadoznala Lola

Evo šta pušenje trave čini vašem organizmu

„Kod marihuane, nakon nekoliko minuta od završetka pušenja, otkucaji srca se povećavaju za 20 do 50 udaraca po minuti. I to sve može da traje u proseku od 20 minuta do tri sata.“

Redakcija

independent.co.uk

I pored toga što postoji bezbroj izveštaja i studija, zvanični status marihuane u svetskoj javnosti je još uvek sporan.

Od oslobađanja nepodnošljivih bolova, pa sve do težih oblika epilepsije – ova psihoaktivna supstanca pomaže da se to prebrodi. Međutim, eksperti tvrde da je tu potrebno još kompleksnijih analiza.

Korišćenje marihuane donosi i rizike, pogotovo za ljude koji su skloni bolestima zavisnosti, ili za one koji su psihički nestabilni.

Jedan od glavnih sastojaka je tetrahidrokanabinol – poznatiji kao THC – utiče na moždani centar za osećaj radosti, deo koji reaguje na stvari koje nas čine srećnim, kao što je hrana ili seks.

Foto: pexels

Ali kada je on previše „ushićen“ od iskorišćenih supstanci, počinje da stvara osećaj euforije. Tu dolazi do tanke granice, a to je da euforija može da preraste u paranoju, ali i u ekstremniju sreću, a u oba slučaja dovodi do blaže dehidracije.

Mada sve zavisi u kojoj količini se uzima, i šta se uzima. Neke studije tvrde da većim upražnjavanjem psihoaktivne supstance, u ovom slučaju marihuane, i forsiranjem hormona za sreću dolazi do prekomerne euforije, koja vremenom može da zaseni sve ostala „finija osećanja“.

Postoje i posebni slučajevi, da ljudi od preteranog korišćena raznih stimulativnih psihoaktivnih supstanci, ne mogu više da kontrolišu svoje emocije, pa tako dolazi do „raznih ispada“ u neprikladnim trenucima.

Kod marihuane, nakon nekoliko minuta od završetka pušenja, otkucaji srca se povećavaju za 20 do 50 udaraca po minuti. I to sve može da traje u proseku od 20 miuta do tri sata, tvrdi američki „National Institute on Drug Abuse“.

Ona u sebi ima i kanabidiol, takođe sastojak – koji nije odgovoran za „naduvanost“ – već služi za razna terapeutska lečenja: od oslobađanja bolova do potencijalnog zalečenja konkretnih oblika dečije epilepsije.

Međutim, dok sa jedne strane imamo previše priča koje uporno tvrde da je marihuana pomogla u lečenju simptoma opakih bolesti, i nekolicinu naučnih istraživanja koje dokazuju te tvrdnje, sa druge, ona je i dalje ilegalna u nekim državama u SAD, ali i ostatku sveta.

Ipak, kao što je gore navedeno, postoje ispitivanja koja su dokazala da je marihuana pomogla u izlečenju određenih bolesti. Jedna od tih je bila drastično smanjivanje bolova kod reumatoidnog artritisa.

Foto: pexels

Analiza je sprovedena 2014. nad pacijentima. Prvoj polovini je stvarno dat ekstrakt kanabisovog ulja, dok je drugoj data „šećerna vodica“. Rezultati prve su pokazale da su se simptomi smanjili kod 10 od 11, dok je kod drugih: četvoro od 11 ispitanika.

Ali u nastavku isptivanja su primetili da minimalne doze kanabidiola ništa značajno ne utiču na izlečenje bolesti.

Da se vratimo na učinak telu. Od popušenog džointa možete dobiti vrtoglavicu, jer moždani deo za koordinaciju biva „utrnut“, ali to i nije tako česta pojava. Takođe širi krvne sudove, stoga oči postaju krvavije. A ono što je najveća „draž“ je to što se dobija neopisiva želja za hranom.

Ne postoji neka velika razlika u tome da li ste redovni ili povremeni uživalac. Glad se u oba slučaja pojavljuje. Jer inhalacijom se „paralizuje“ deo u mozgu koji služi za smanjenje apetita.

Nakon većeg obroka , taj deo se ponovo budi i šalje signale da se u organizmu nalazi i više nego dovoljno hrane. Na osnovu nekog manjeg istraživanja, veruje se da postoji još jedan sastojak u toj biljci, koji isključivo služi samo za otvaranje apetita. Mnogo jači od onog što nam izaziva uživanje.

Međutim, ona može da se poigra i sa pamćenjem, menjajući kanale razmena informacija u mozgu, ali naučnici još nisu isgurni kako do toga dolazi. Ipak, pokazalo se da trava može da utiče na kratkotrajno pamćenje, i da stvari počinju da se zaboravljaju, jer ih mozak prepoznaje kao nebitne.

Drugim rečima, „gura“ ih u podsvest. Kod nekih ljudi, ali u ređim slučajevima, korišćenje kanabisa može izazvati depresiju. Ali niko ne može sa potpunom sigurnošću da tvrdi da marihuana izaziva to psihičko oboljenje, ili ljudi podložni depresiji u svom korišćenju je izazivaju.

Istraživanje iz Holandije ukazuje da pušenje trave može da poveća rizik kod mladih ljudi koji imaju poseban seratoninski gen (hormon za sreću).

Poredeći ljude koji povremeno ili nikada nisu pušili, aktivni korisnici marihuane imaju „oslabljeniji“ orbitofrontalni kortekst, deo za procesuiranje emocija i donošenje odluka. Ali kod njih se može zapaziti dosta jače i efektivnije međumoždane konekcije, kao i veći izliv kreativnosti.

Na kraju, istraživanja i dalje ne pokazuju da često korišćenje marihuane ne sužava ili „ne otupljava“ pojedine delove mozga, dok sa druge, stoje uporna upozorenja da je ta biljka odskočna daska u svetu narkomanije.

Preuzeto sa: vugl.rs

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije