FantastičnonajnovijeNaslovna vijestZabavna Lola

12 najkrvavijih knjiških raskida

Svi srećni parovi su isti. Svaki nesrećni par, ako je bar jedno od dvoje pametno, ima da raskine.

Redakcija

Izvor: Katarina Kostić - prerazmisljavanje.org

Naravno, ne razilaze se samo nesrećni, i nije svaki raskid nužno pozitivan ishod. Neki su malo komplikovaniji. Zbog toga su, uostalom, i dobili mesto u književnosti, pozorištu, filmu, muzici… neprestano se uvremenjujući kroz dela novijih autora.
Pre nego što pređemo na — jelte — stvar, još samo dva upozorenja:
I — Redovi koji slede mogu uvrediti kakvo zalutalo krhko kulturfašističko srdašce;
II — Redovi koji slede mogu sadržati spojlere.
Nadalje stupate na svoju odgovornost.

Faust i Greta

Delo: „Faust”, Johan Volfgang Gete

Par: Ako je verovati Pračetu, „čitava poenta posla s ispunjavanjem želja bila je u tome da se klijentu ispuni upravo ono što je zatražio i upravo ono što nije želeo”. Mefisto je u poslu s ispunjavanjem želja, a Faust je zatražio sve. Između ostalog — da okusi mladost. Prvo svoju, a onda i neiskusne žene. Tako jedne večeri u vrtu jedne ne-baš-časne gospođe sreće oličenje pobožnosti i nevinosti, naivnu i svetlu Gretu, koja se u njega zaljubljuje. Nailazi trenutak kad je gotovo opipljiva mogućnost da se Faust odrekne Mefista zarad Grete.

Raskid: (Nije da se nešto drugačije moglo očekivati od ljubavne veze koju je omogućio sam đavo.) Trenutak prolazi. Faustu pažnja lako biva skrenuta od gugutanja s trudnom Gretom, on odlazi bez pozdrava, i vraća se na vreme da je vidi osuđenu za čedomorstvo.

Tit i Berenika

Delo: „Berenika”, Žan Rasin

Par: Tit je rimski car, Berenika je kraljica Palestine. Saveznici u ratu koji je proširio granice Rimskog carstva, započeli su strasnu vezu koju su imali da zaključe brakom. Berenika se seli u Rim, Tit pripaja nove teritorije njenom kraljevstvu, što ona, prirodno, smatra svadbenim poklonom. Međutim, saznaje se da rimski narod nije spreman da prihvati tuđinku na mestu carice, koliko god joj država bila zahvalna, te Senat Titu savetuje da je pošalje natrag u Palestinu.

Raskid: Plače Tit, plače Berenika, plaču gospođe u pozorištu te 1670. godine, a autor stihova koji slede, Rasin, u predgovoru kaže (parafraziram) — eto, vidite da vam nije potrebna ni kap krvi za dobru tragediju.

„Ko? Mi? Rastati se? Berenika s Titom?

Zar me Tit napušta kraj svih obećanja?

Tit, što mi se kleo… Ne, to je obmana.

Tit nije nečastan, ni ja žrtvovana!”

Tatjana i Onjegin

Delo: „Evgenije Onjegin”, Aleksandar Sergejevič Puškin

Par: U ovoj 100% romantičarskoj i 120% romantičnoj priči, junak je nesnađeni kicoš koji misli da ga nazivanje čame splinom čini posebnim i koji sreći pretpostavlja nemir. Tokom jednog od boravaka na selu upoznaje junakinju, naviknutu na jednostavne, gotovo pastoralne seoske dane, sve nalik jedan na drugi, željnu novine i uzbuđenja, koja se oduševljava njegovom fasadom, ali zaljubljuje u ono što bi (joj) mogao biti.

Raskid: Iako, tehnički, nisu bili u vezi, večito jednostrana ljubav Tatjane i Onjegina okončava se čak dvaput. Najpre on odlazi da ispuni stereotip romantičara, a ona ostaje da pati, preboljeva i nađe muža. Za drugi, definitivni raskid potrebno je da se on vrati i zaljubi u nju. Sazrela i samosvesna, nova Tatjana ima taman dovoljno strpljenja da mu objasni zašto neće ni razmotriti njegovu izjavu ljubavi.

Bela i Edvard

Delo: „Mlad mesec”, Stefani Majer

Par: Bela je naoko prosečna tinejdžerka, koja se vraća u rodni gradić da bi živela sa ocem. Edvard je večiti tinejdžer, ali ne u smislu u kom to muškarci umeju da budu, nego zaista — poočim vampir preobrazio ga je na molbu njegove majke, da bi ga održao u životu. On je poseban po tome što može da čita misli, ona je posebna po tome što njoj ne može. Otkako su sebi priznali da ne mogu jedno bez drugog, deluje da je pitanje vremena kada će otpočeti zajednički (ne)život.

Raskid: Edvard u sukobu sa drugim vampirima shvata da je Bela u opasnosti dokle god je pored njega, ali ne želi da je preobrazi kako ne bi oštetio njenu dušu. Zato, jelte, odlučuje da je ostavi i odseli se, za njeno dobro. Pod pretpostavkom da će ona samo tako prihvatiti njegovu odluku, odlučuje se na ekstremnu varijantu ‘the razgovora’: nabraja njene ljudske nedostatke zbog kojih nikad neće biti vredna nekog kao što je on i zbog kojih mu je navodno već dosadila. Ona mu, punija obožavanja no samopoštovanja, poveruje, i provede ostatak knjige u depresiji prošaranoj skakanjem sa litice i brzom vožnjom motora bez kacige.

Robert i Frančeska

Delo: „Mostovi okruga Medison”, Robert Džejms Voler

Par: Robert je fotograf slobodnjak na zadatku za National Geographic. Frančeska je domaćica koja živi u kraju koji Robert na zadatku pokriva. Ona je udata za stočara, ima dvoje dece, i zadovoljava se životarenjem jer ga ne posmatra kao to. On živi kroz svoj rad, ne smiruje se na jednom mestu duže nego što je potrebno za dobre fotografije. Upoznaju se dok je njena porodica van grada na izložbi goveda, i istog dana shvataju da su se upoznali prekasno. Ipak, provode zajedno tih nekoliko dana, u njima sažimaju propuštene godine, saznaju jedno o drugom samo bitno, i najavljuju povezanost do kraja života.

Raskid: Bez preterane drame, bez ikakvog patosa, Frančeska se odlučuje za porodicu, za ispunjenje dužnosti umesto ispunjenja sudbine, i Robert nastavlja da luta.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije