Kako bi se mogli završiti neki od najpoznatijih romantičnih filmova, a da se ona ne odrekne svega zbog njega?
Da li ste ikada zaželjeli da je neki film potpuno drugačije završio?
Preformulisaću pitanje. Koliko ste dobrih filmova pogledali, samo da bi vas konačni ishod radnje totalno ohladio, i pokvario cjelokupni dojam?
Meni se to iskreno najviše dešava kod famoznih romantičnih komedija. Upakuju mi sporne rasplete u zašećerene glazure vječne ljubavi, te se i ne snađem, a već sam progutala priču o djevojci/ženi koja se odrekla čitavog svog života, uspjeha ili dobrog dijela sebe za jedano romantično nestajenje ka zalasku Sunca, u paru.
I zaista ne vjerujem da to tako u stvranom životu biva. Znatno je to sve kompleksnije. Kompromis je ključni, a ne odricanje jedne strane zarad opstanka ljubavi. Isto dakle nije i nemojte to brkati, molim vas. I zašto onda gledamo te romantične komedije, a ne zahtijrvamo relane prikaze ljbavnih priča danas?
Da li su nam romantične komedije postale zamjena za bajke sada kada smo odrasle?
Ukoliko pogledate neke od omijenih nam ljubavnih priča (i sada zaista ne razumijem zašto imaju taj status) i vječnih klasika, vidjeće sporan trenutak njene predaje.
13 pa 30 (13 Going on 30):
Obožavam taj film. Tačnije zaplet. Ona je na čelu jednog uspješnnog magazina. Ne, nema baš sve u životu, i malo se izgubila u tome svemu i udaljila se od porodice, i naravno to je svakako trebala popraviti. Kao i naći nove prijatelje. Ali to je život, i realnost. Ali da odustane od svog sna zbog njega, previše je.
Nije sporno, ljubav je to. Ali zar nije mogla oboje. Zar nije mogla da ima posao za koji se trudila i njega, a samim tim i njegovu podršku.
Pa jel tražimo puno, majku mu???
Mala Sirena (The Little Mermaid):
Ona se odrekla svojih peraja i svog glasa. Sve ono što ju čini jedistvenom i nevejerovatnom je dala da bude s njim. Ok, žrtva zarad ljubavi, ali zašto je ona preuzela svu?
Gdje je sredina između njene borbe i davanja pola sebe i njegovog čekanja maltene skrštenih ruku?
A eto i dokaza da se neke romantične komedije suštinski ne razlikuju od bajki. Isto stanje (u odnosu među polovima), samo drugo pakovanje.
Šta žene žele (What Women Want):
Pa dozvoli da ti objasnim, čika Gibsone.
Definitivno ne žele muškarca koji se boji njene karijere i njenog uspjeha. A da ne pišem o tome koliko joj ne treba muškarac koji nisko ide i krade njene ideje te se njima kiti na poslu.
Ne žele vala ni da im čitaš misli. Nema stvarno potrebe. (Ne, ozbiljno.) Jer pobogu, ko želi da mu neko može jasno pročitati svaku misao koja mu padne na pamet? Bilo da je u pitanju on ili ona. Pa zaista.
Ono, ne kažem ja da su sve romantične komedije takve. Neke su manje sporne, neke više, a neke su sasvim i ok.
A i jasna je tendencija u umanjenju ovako mlakih seksističkih raspleta.
I ne ponovile se ovake (prešećerene) limunade više ikada.
