DogađajiKulturaLjudiMjestanajnovijeNaslovna vijestPojave

Bila je najobrazovanija Srpkinja 20. veka: Svet ju je veličao, a Srbija žmurila na njen genij

Jovan Dučić je proročki ocenio njenu doktorsku disertaciju: “Vašu će knjigu prećutati u našoj kritici, ali samo zato što ne znam ko bi umeo da o njoj kaže pravu reč”.

Redakcija

telegraf.rs

Još kao devojčica počela je da objavljuje prevode i svoju poeziju, a njene prve pesme pažljivo je pregledao Laza Kostić.

Bila je jedna od najobrazovanijih Srpkinja u 20. veku, doktor klasične filologije i autorka i filozofskih, estetičkih, poetičkih i kritičkih radova koje stručnjaci ocenjuju kao izvanredne. Tomas Man se u jednom od svojih romana oslonio na njen tekst, francuski antropolog Deni Sora je, posle čitanja njenog pisma Rebeki Vest, rekao:

– Ako odavde do Kine ima dvadeset osoba kao što je ova žena, naša civilizacija neće propasti – piše Balkan magazin.

Ipak, Anica Savić-Rebac od svojih sunarodnika nije dobijala podršku i hvale kakve je zasluživala.

Anica Savić-Rebac (1892 – 1953), pesnikinja, prevodilac, esejista, filozof i vrhunski poznavalac starogrčke i rimske književnosti i kulture, kao i engleskog romantizma, svrstava se uz Isidoru Sekulić i Kseniju Atanasijević u najobrazovanije Srpkinje 20. veka. Iza nje je ostao obiman i raznovrstan opus u kome se, idejnom smelošću i erudicijom, posebno ističu studije vezane za razdoblje antike.

Ta žena je u Brankovom kolu s nepunih 13 godina objavila prevod jednog odlomka iz Bajronovog Manfreda, u 14-oj počela da objavljuje svoje pesme i prevode Šelijeve poezije, a u 17-oj se oglasila prvim esejem.

Njim je, kao i prevođenjem Emila Verharena, upoznala našu publiku sa ovim belgijskim liričarem, ali je to i programski tekst u kome se ona pre Miloša Crnjanskog opredelila za slobodan stih. Kada je napunila 18, već je bila “ime” u književnom svetu.

Čudo od deteta

Kao “čudo od deteta”, oduševljavala je sugrađane. Njen prijatelj iz mladosti, književni kritičar Milan Kašanin je kasnije zabeležio:

Anica Savić-Rebac

Anica Savić-Rebac / Foto: Privatna arhiva

– Ceo Novi Sad je govorio o njenom daru i o njenoj inteligenciji – o tome da čita na nemačkom, na engleskom, na francuskom, na latinskom, na grčkom, i da od svoje četrnaeste godine piše pesme koje joj objavljuju književni časopisi.

“Čudom” ju je zvao i slikar Uroš Predić, ali je bio i zabrinut za Aničinu budućnost. Znao je da se u patrijarhalnoj sredini na talentovane dame s jakim ambicijama ne gleda blagonaklono, pa je u jednom pismu savetovao njenom ocu da malo suspregne aktivnost te živahne devojčice.

Međutim, prateći i dalje njen rad, posle nekog vremena mu je poručio da će se njom ponositi “sve srpstvo”, i da se nada da će joj se diviti “i van srpstva” kada njen razvijen intelekt i živu maštu upotpune osećaji, bliži dodir sa životom, poznavanje ljudi. Poželeo joj je da ljude “pozna sa najbolje strane”.

Uvažena među evropskom i svetskom elitom, a bez priznanja u sopstvenoj zemlji

Ona je zaista uživala ogromno poštovanje “van srpstva”, ali se Predićevo predviđanje o ponosu koji će buditi kod sunarodnika nije obistinilo. Raspoloženje prema njoj se u široj javnosti promenilo pošto se vratila sa studija iz Beča – još učenija, veoma samosvesna, temperamentna i oštra, sa ekskluzivnim shvatanjima i bez imalo želje da bilo kome podilazi.

Nekadašnja novosadska miljenica sve više postaje predmet ogovaranja i intriga.

Uroš Predić

Uroš Predić / Foto: edukacija.rs

A mnogi domaći intelektualci u koje je imala poverenja, pokazali su u tom ili nekom drugom periodu svoju najgoru stranu kada je ona bila u pitanju. 

Neki, po svoj prilici zato što su u njoj videli konkurenciju, neki zbog povređene sujete, neki zbog nedostatka razumevanja za taj tip žene i život koji je vodila, ali najveći broj njih zapravo nije imao dovoljno znanja ili istančanosti da bi shvatio ono što je pisala.

Ispostavilo se da je Jovan Dučić bio bolji prorok od poznatog slikara jer joj je, pročitavši njenu doktorsku disertaciju “Predplatonska erotologija“, poslao pismo u kome stoji:

– Vašu će knjigu prećutati u našoj kritici, ali samo zato što ne znam ko bi umeo da o njoj kaže pravu reč.

Ovo originalno naučno i filozofsko delo, štampano 1932, zbilja je prećutano kada se pojavilo, dugo nije ni pominjano kao važno, i ponovo je objavljeno tek 1984.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije