Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

Ja sam tata, ali me moje dijete zove “mama”, i to je u redu

Moj dvogodišnji sin me zove mama.

Izuzetno je verbalan, pa mi pomalo izgleda kao da to radi da bi mi se rugao.

Prevela: Sara Desančić Redakcija

parents.com

To je vjerovatno samo nešto što dvogodišnjak smatra smiješnim, a James ima ličnost poput moje, uvijek traži razlog za smijeh nadajući se da će mu se neko pridružiti u njegovoj radosti.

Takođe znam da zapostavljam osjećanja drugih ljudi kada pokušavam da provalim neku šalu, pa možda James ne shvata koliko su slatki oni trenuci kad zapravo kaže tata ili tatice.

U njegovom umu “mama” je ekvivalent “roditelja koga voli”, mada mi i to pomalo čudno zvuči.

Prvu godinu njegovog života studirao sam, a moja supruga i ja podijelili smo sve zadatke kod kuće. Nije bilo kao da je tata odsutan zbog posla i kao da je mama samo prisutna.

Foto: unsplash

Oboje smo išli na posao ali smo uvijek bili tu za njega. A čak ni sad nisam neki biznismen koji priča na telefon dok trčki po naselju. Ja sam učitelj engleskog jezika. Tokom školske godine stižem kući do 17:00 časova.

Uspavljujem Jamesa svako veče a ujutru mu pravim doručak.

Pa zašto sam ja mama?

U nedelju popodne James i ja smo išli zajedno u prodavnicu. On je mahao drugoj djeci a njihove tate i ja smo međusobno klimali glavama. James je obično prilično dobar u vožnji u kolicima, ali tad baš i nije bio.

Bili smo u prostoru sa frižiderima i tražili vafle, a on se nagnuo van kolica. Ne znam da li mu je bilo dosadno ili naporno, ali okrenuo se prema meni i rekao:”Drži me! Mama, drži me!”

Mama za njega znači tata!

I naravno držao sam ga.

Kad smo došli do kase jednom rukom sam gurnuo korpu, a drugom sam držao Jamesa na boku. Tu je stajao još jedan tata s djevojčicom otprilike Jamesovih godina.

“Mamicaa!” govorila je ona.

“Mamicaaa!”

“Mama trenutno nije ovdje. Ona je kod kuće,” rekao je njen otac.

“Tataaa”, vrištala je ona.

“Mamicaaaaa!”

Djevojčica je bila uporna. Željela je svoju mamu.

U autu razmišljam o toj djevojčici. Ona je znala razliku između mame i tate. Nije bila zbunjena oko toga ko su joj roditelji.

Ni on nije zbunjen. Zna ko sam ja i ko mu je majka. Ali njega to previše ne interesuje. Naravno, ponekad kaže “mama” i to stvarno znači mama. Njegova veza sa mojom suprugom je nježna i slatka na poseban način.

On većinu vremena govori mama a to znači da zove jedno od nas ili oboje. Jer nas oboje voli. Želi nas oboje. Ako noću vapi za “mamom” plače za bilo kim od nas, jer nas jednako voli.

Ona mu je mama ali i ja sam mu mama. Što više razmišljam o tome, više mi postaje normalno.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije