Zašto često zaobilazimo “dobre momke”?

Jednom, dvaput, triput ili koliko je god dovoljno da se u jednom trenutku pitamo šta tačno želimo ili barem šta ne želimo.

Ako je dobar i pošten, uredno nam se javlja pozivom ili porukom, aktivno učestvuje u našem životu i podrazumijeva se, ako je lud za nama onda je on, ipak malo dosadan.

Ako je on ponekad bahat, javlja se kad on to želi, stavlja nas u ledomat i nikad ne zna šta će raditi večeras, lude smo za njim i grickamo si kožicu oko noktiju dok on ne pošalje poruku. U sveti gral “seen” uopšte neću ulaziti jer ovaj tekst nema veze s tim. Još.

Janja i Marko su u vezi 5 godina. On je dečko kakvog bi svaka majka poželjela za zeta. Obrazovan, vrijedan, pošten, dobar kao kruh, druželjubiv, pažljiv, uvijek prisutan, a onda ju je ubio na spavanju.

Metaforički naravno. “On dovoljno ne pokazuje emocije i ponaša se užasno zatvoreno, ponekad. Često mi je teško pričati s njim”. – komentarisala  je Janja kad je shvatila da u jednom trenutku u njemu ima sve, a u drugom trenutku ništa.

“Nedostaje mi neko ludilo oko njega, neka dodatna spontanost i zapravo… želim da bude drugačiji.” Gotovo. U tom trenutku kreće agonija zvana kada će se on promijeniti i zašto nikad i latentna potraga za nekim ko ima sve to što nema on.

Zvuči okrutno, znam, ali #životsedogađa.

Svima nam je poznat stereotip “dobrog momka” koji strašno vodi računa o ženskim osjećajima i čini baš sve što bi trebao činiti frajer iz bajke. No, prije nego nastavimo trebalo bi utvrditi razliku između ljubaznog pojedinca i dragog momka.

Neko ko je zaitsa dobra osoba uglavnom je i ljubazan čovjek, dok dragi momak možda samo stvara iluziju ranjivog frajera koji zapravo jedva čeka poljubiti svoju najbolju frendicu. Nije fora.

Zahvaljujući filmovima i TV serijama imamo utisak da dobar dečko uvijek ima djevojku, ali u stvarnom životu mi se čini kako su oni ipak drugi po redu poželjnih kod djevojaka i često ostaju u prijateljskoj zoni već u startu.

Zašto zaobilazimo dobre frajere i tragamo za “lošim momcima” koji će nam život preokrenuti naglavačke i onda vrlo vjerojatno nestati u vidu lastinog repa?

U razgovoru s curama na ovu temu, jedan od razloga zašto mnoge privlače dobri momci bio je taj da one ne planiraju zabavljati se sa nekim u koga je ušao lik njihovog oca. “To mene recimo užasava.

Ono, samo čekam da mi kaže da pospremim tanjir za sobom.” – rekla je Iva i zakolutala očima. Drugi scenarijo je bio manjak privlačnosti i interesa.

“Nedavno mi je u teretani prišao jedan momak, uletio s nekom simpatičnom spikom i nakon što smo se upoznali svako je krenuo svojim putem. Pomislila sam, baš je simpa!

Za nekoliko dana sam ga ponovno srela i pozdravili smo se i razmijenili nekoliko riječi. Drag i pričljiv frajer pomislila sam, ali ništa više od toga.

Meni je baš privlačan onaj drugi što dolazi često u grupici frajera i ne vidi ništa oko sebe. Fokusiran je na trening, samozatajan je, ali ima ono nešto što me privlači na njemu.

Moguće je da bi se ta moja iluzija u trenu raspršila da nešto progovorimo, ali nikad ne znaš.” – objasnila je neki dan Mia kada se vraćala iz teretane kući.

Uzbuđenje, leptiriće u trbuhu, svakodnevne avanture, zajedničko kuhanje večere, sitne znakove pažnje, ljubavni balon, flertanje, sve!

Mi želimo sve i po mogućnosti svakodnevno u velikim količinama. Pogotovo ljeti. A ok, može i zimi.

Začarani krug se vrti i kreće utrka za nečim što se čini puno daljim i nedostižnijim od dobrog momka kojeg vjerovatno već sutra možemo pozvati na kafu i on će se odazvati.

Ali, ne, zašto bi stvari bile tako jednostavne kada im možemo vaditi korijene. “Ja želim da mi srce zalupa kad uđe u prostoriju, a ne da mi je svejedno jel’ tu ili nije, jel’ me shvataš?”

Shvatamo  mi sve i dobro smo upoznate s pričama uz dobre momke i uz one buntovne. Pitanje je samo zašto se nakon svega gore navedenog svako malo pitamo gdje su nestali “dobri momci”?