LjudiLjudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

Sve sam uradila kako treba, a on ipak ne zove

Šta kada se ne javlja? Mislila si da si apsolvirala umetnost prvih sastanaka i sve one pogrešne i prave teme, loše gestikulacije i provokativne mimove.

Piše: Julijana Dinić Redakcija

On je prošao donju granicu očekivanja i otišla si na još jedan dvoboj.

Ne sastanak, to su danas postali dvoboji. Ako je neko samo povredjen, onda si fejlovao. Odnosno, omanuo. Obično je on taj koji prvi pritisne okidač, ali da li je? Igra li karma zaista važnu ulogu u odvijanju scenarija naših zivota?

Kada nisi neko ko je uvek u dugim vezama, već te okolnosti preusmeravaju uglavnom na peron sa većim kašnjenjima i još mukotrpnijim čekanjima, onda si čest uživalac sastanaka, takoreći “dejtova”. Negde pred kraj studentskih dana to su lepi i duhoviti trenuci, obično ispunjeni smotanim ispadima i brisanjem broja ili kontakta.

Kada malo ozbiljnije odrasteš, sastanci postaju random aktivnost kao i sve druge, do potpunog otaljavanja.

Meni sastanak i nova poznanstva predstavljaju sporedni efekat. Nemam ništa protiv, ali sve manje imam i za.

Valjda što je sve češći paradoks situacije da si lepa, obrazovana i harizmatična, ali njega ipak opet nema, jer izgleda si opet nešto pogrešno rekla ili tvoja suverenost ide na ganglije. Ili mozda ništa? Obično je ništa.

I muškarci imaju očekivanja, iako to vešto prekrivaju uniseks kompleksom konzuma i metroseksualca. Svima su nam očekivanja još uvek jako prosta i jako staromodna. U biti.

Kako sam ja otišla na ko zna koji dejt i uredno sredila samo svoj govor i izjave dovoljno jake da promene univerzum (a samo će mi smanjiti broj obožavalaca za 1), tako je i on došao sasvim opušten, ali pun očekivanja da je možda ovaj put drugačije.

I bilo je! Devojka je bila zabavna, nije mentalno poremećena i iskompleksirana, ali je…Opsednuta da ne uprska i u toj opsednutosti ga je udavila.

Problem koji je moj lični, ali, verujem, i mnogih devojaka u srednjim dvadesetim, koje su se delimično „pronašle“ i sredile, je da u celokupnoj ekspanziji kiča i loših (ne pogrešnih) moralnih vrednosti, akcenat stavljam na bunt svemu tome, i u tome preterujem, ili mozda samo pogrešno formulišem.

U svakom slučaju, rezultiram neuspehom. I nije to moj ili tvoj neuspeh. Pojedinac može snositi deo krivice, ali poenta je kako to prevazići i izvući se čak i iz tog šablona?

Umesto što kriviš sebe i guglaš nova rešenja i vodiče kako da nešto rešiš ili IMPLEMENTIRAŠ (opasan glagol 21. Veka), pusti. Doći ćeš kući tog dana, videćeš da nema poziva i pozvaćeš sebe. Obavi kratak razgovor, pun ljubavi i razumevanja prema svom egu i idu.

Reci sebi da imaš pravo da preteraš i da ponekad izgubiš, jer je to sasvim ljudski i dobro. Porazi nas ojačavaju, oni su naša gradivna jedinica. Uspesi su finese koje to sve oblikuju u gotov proizvod. Nema razmazane maskare, kutije maramica i tinejdzerskih komedija, to smo prevazišle. Postoji samo koračanje napred i glava koja nije toliko opterećena šta je pros a šta cons.

Ti si radila na sebi i postigla veliki napredak, ali neko je naišao i to prosto nije prepoznao. I to je njegovo pravo, ali i tvoje. Ne postoje izgovori jer smo se kao moderno društvo postarali za to da ih ne bude.

Ukoliko si prošla ovaj put i pitala se – Kako dalje? Eto tebi odgovora.

Zvuči smešno, ali ako ne zove a ti si okej…Reci glasno: Hvala, i obriši taj prostor u memoriji.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije