Najčešće zamke roditeljstva
Odgajanje i vaspitanje deteta najlepši su i najzahtevniji posao na svetu.
Svaki roditelj želi samo najbolje za svoje dete, ali često se u tom procesu i najbrižnijim roditeljima potkradu greške.
Roditeljstvo je zahtevno, a nažalost ne postoji uputstvo kako vaspitati dete da postane dobra i odgovorna osoba. Potrebno je prepoznati tanku liniju koja razgraničava da li činite dobro za dete ili mu pak pravite „medveđu uslugu“.
Nedosledni ste
Deca većinu saznanja upijaju od roditelja, učeći na njihovom primeru. Nedoslednost je jedna od loših karakteristika, zbog kojih vas dete neće shvatati ozbiljno i usvojiće vaš obrazac ponašanja.
Ako mislite jedno, pričate drugo, a radite treće, dete će itekako to primetiti. Nemojte da budete iznenađeni ako počne da se ponaša kao vi. Ponašajte se onako kako želite da se vaše dete ponaša.
Ako zabranite detetu da nešto učini, a nakon njegovih bezbroj molbi ipak popustite, detetu šaljete poruku da je potrebno samo da bude uporno, kako bi dobilo sve što poželi.
Možda vaše dete neće biti oduševljeno zabranom, ali ako budete istrajni, zadobićete detetovo poštovanje. Ljubav deteta prema roditelju je bezuslovna, stoga nemojte da brinete da ćete biti „manje omiljeni roditelj“ ako držite do svog stava.
Foto: unsplash
Ne dozvoljavate detetu da samostalno odlučuje
U vaspitnom sistemu na našem podneblju oduvek je vladala autokratija. Roditelj je nepogrešiv, a dete treba da sluša i da se povinuje volji roditelja.
Duško Radović je davno rekao – „Samo deca koja ne slušaju mogu postati bolja od svojih roditelja“ i kad malo razmislite, shvatićete da je u pravu.
Ako pođe vašim životnim stopama, vaše dete nikada neće ostvariti veći uspeh nego što je vaš. Naravno, pod „ne slušaju“ ne podrazumevamo nepristojno ponašanje, već samostalno donošenje odluka.
Deca treba da imaju pravo izbora, naravno, uz budni nadzor roditelja, koji će priteći u pomoć ako i kada je to potrebno.
Nedostatak prava na odlučivanje kod dece često vidimo prvi put kada treba da donesu ozbiljnu odluku, a to je upis u srednju školu. Deca su često neodlučna, a roditelje ponesu sopstvene neostvarene ambicije koje projektuju na decu.
Ne terajte decu da završe škole koje vi niste mogli, niti ga terajte da postane profesionalni sportista i “novi Novak Đoković” pogotovo ako ono nije pokazalo ni trunku ambicija i interesovanja za datu disciplinu.
Recimo, detetov odabir je gimnazija, a roditelj želi da dete upiše u drugu srednju školu, npr. medicinsku i postane doktor. Gimnazija opšteg smera je u ovom slučaju jednako podobna za dalje studije medicine, baš kao i srednja stručna škola.
Ako vaše dete nije sigurno u svoj životni poziv, a budimo iskreni – malo dece sa 14 godina zna čime želi da se bavi u životu – gimnazija opšteg smera može da bude odličan odabir jer učenicima obezbeđuje obimna saznanja iz svih nastavnih predmeta, pripremajući ih za dalje školovanje.
Imate previsoka očekivanja
Već smo spomenuli, roditelji često očekuju da dete ispuni njihove neostvarene želje, bez obzira na ambicije i mogućnosti deteta. Recimo, roditelj stalno forsira ideju da dete postane doktor, a dete ni najmanje ne zanima medicina, već želi da studira istoriju ili da postane IT stručnjak.
Roditelj sa svojim željama stavlja dete u nezgodnu poziciju – ako ne posluša roditelja, izneveriće ga, a ako ga posluša izneveriće sebe.
Na ovaj način dete razvija osećaj krivice i smatra da nije dovoljno dobro ako ne ispuni želje roditelja.
Dozvolite detetu da razvija svoju individualnost, bez obzira da li je njegov odabir gimnazija opšteg smera nakon koje će studirati istoriju ili medicinska škola. Previsoka očekivanja će izroditi samo frustraciju.
Foto: unsplash
Radite sve umesto deteta
Uloga roditelja jeste da bude zaštitnik deteta, ali u želji da zaštite decu roditelji često preteruju i podstiču neodgovorno ponašanje i lenjost. Vaše dete nije suviše umorno ili malo da odnese prljav veš u korpu, da pospremi svoju sobu, opere posuđe ili napiše domaći zadatak.
Dete je ravnopravan član porodice i kao takav treba da ima svoja zaduženja i odgovornosti, naravno, u skladu sa svojim uzrastom i psihofizičkim razvojem. Decu ne treba izrabljivati, ali ne treba ih učiti da će u životu sve drugi da urade umesto njih.
Poredite dete sa drugom decom
Svako dete je individua za sebe, a porediti dvoje dece je kao da poredite sunce i mesec – oboje sijaju, svako na svoj način. Ako često u negativnoj konotaciji poredite dete sa njegovim školskim drugarima ili srodnicima uništićete samopouzdanje deteta.
Kritike poput „vidi kako on može, a ti ne možeš“ ili „zašto ti nisi dobio peticu kao …“ nisu konstruktivne.
Takvo obraćanje je omalovažavanje, koje detetu šalje poruku da nije dovoljno dobro i da su drugi bolji od njega. Na ovaj način vaše dete će izgubiti samopouzdanje i tokom odrastanja i života će se porediti sa drugima, smatrajući da su svi bolji od njega. Ne želite to.
Foto: unsplash
Agresivno se ponašate
Roditeljstvo je ponekad zaista naporno i svakome se desi da izgubi strpljenje, ali vikanje, agresivno ponašanje i fizičko kažnjavanje dece nikada neće uroditi plodom.
Vikanje je znak da ste izgubili kontrolu. Vikanjem priznajete svoju nemoć pred detetom. Fizičkim kažnjavanjem takođe. Nećete postići cilj, da dete prestane sa neželjenim oblikom ponašanja. Jedino što ćete postići jeste da vas se dete plaši i da postane vešt manipulator kako bi izbeglo kaznu.
Ako primetite problematično ponašanje kod deteta, oduprite se porivu da ga vičete ili još gore – udarite. Porazgovarajte s njim. Tražite uzrok tog ponašanja i predočite mu moguće posledice.
Otvorenim razgovorom i podrškom zadobićete poverenje svog deteta, dok agresija samo rađa agresiju.
Deca agresivnih roditelja često i sama postaju agresivna, uzimaju ulogu u vršnjačkom nasilju, jer je to obrazac ponašanja kojim rešavaju probleme, a koji su naučili kod kuće.
