MedicinanajnovijePraktična Lola

Šta kad krvare desni, šta kad nešto stvarno nije u redu s mojim zubima?

Šta je parodontopatija? 

Parodontopatija je oboljenje potpornog aparata zuba.

Piše: dr Svetlana Vujaković Redakcija

Potporni aparat zuba čine gingiva, periodontalni ligament, cement koren zuba i alveolarna.

Zašto nam je bitan potporni aparat zuba?

Ovaj kompleks drži zub tu gde jeste u vilici.

Kod parodontopatije dolazi do propadanja potpornog aparata zuba, a krajnji rezultat ovog procesa je gubitak zuba. 

Pretpostavka je da se parodontopatija javlja kod starijih pacijenata, nešto što je neminovno i nešto što ne može da se leči. Nijedna od ovih pretpostavki nije tačna.

Nažalost, parodontopatija se javlja i kod mladih pacijenata, najmlađi pacijent sa kojim sam ja imala iskustva je imao 18 godina. Paradontopatija nije nešto što mora da se  završi vađenjem svih zuba.

I poslednje: parodontopatija može da se leči, drži pod kontrolom kao i većina sistemskih hroničnih oboljenja koje se drže pod kontrolom i sa kojima pacijenti žive čitav život.

Bitno je da vas pregleda specijalista parodontologije, da vam uradi detaljan pregled koji podrazumeva da ste uradili snimak svih zuba i možda par ciljanih snimaka, da vam na pregledu parodontolog uradi merenja oko svakog zuba na minimum dva mesta, da proveri stanje desni u smislu krvarenja desni, da proveri vašu okluziju (kako grizete), da proveri nadoknade koje imate u ustima i da li su adekvatne.

Kad sve ovo kažem jasno vam je da taj pregled traje dosta dugo. Dakle niko ne može samo na osnovu toga što baci oko da vam kaže da li imate parodontopatiju ili da ćete izgubiti zube za godinu dana.

Procena kada ćete izgubiti zube je zapravo na nivou pukog nagađanja bez ikakve naučne osnove.

Tokom svake redovne kontrole kod stomatologa na šest meseci bi trebalo da bude sprovedena kontrola stanja vaših desni, što bi trebao da radi svaki opšti stomatolog, a ukoliko ima potrebe onda se pacijent prosleđuje specijalisti.

Ta redovna kontola podrazumeva da stomatolog proveri da li vam krvare desni, da li postoje neke promene u teksturi desni, da letimično uradi merenja parodontalnom sondom i utvrdi da li postoje prisutni džepovi (gingivalni ili parodontalni).
I ukoliko postoje neke nepravilnosti da vas uputi kod specijaliste parodontologije. Odnosno kod mene 🙂

Ukoliko ste redovni na kontrolama na svakih šest meseci, i vaš stomatolog proverava stanje vaših desni, nikad nećete doći u situaciju da ostanete bez svih zuba.

Terapije parodontopatije može biti jako jednostavna, a može biti i jako kompleksna, u zavisnosti kada se vi javite parodontologu.

Svaka parodontalna terapija počinje kauzalnom fazom terapije, koja podrazumeva da se svi parodontalni džepovi, da kažem jednostavnim rečnikom dubinski očiste, često ide u kombinaciji sa antibioticima i još nekim pomoćnim sredstvima.

Ideja je da te parodontalne džepove prevedemo u prostore koje pacijent samostalno može da čisti i da smanjimo i promenimo malo profil  bakterija svakako prisutnih u ustima. Za neke pacijente se tu terapija završava uz redovne kontrole i sporvođenje oralne higijne propisane od strane parodontologa.

Kod nekih pacijenata ovaj vid terapije ne bude dovoljan, pa se minimum mesec dana nakon ove inicijalne terapije sprovodi hirurška terapije, koja je raznolika. I ne svodi se na puko ubacivanje veštačke kosti. Veštačka kost izgleda kao sitniji prašak za veš i nije magična.

Ona je pomoćno sredstvo koje nam pomaže da dobijemo bolje zarastanje, može u kombinaciji sa još nekim veštačkim materijalima da da i nešto više od boljeg zarstanja, ali je mnogo značajnije kod hirurške faze, kako je ona urađena tehnički.

Da jednostavnije kažem: hirurg mora biti edukovan u smeru parodontalne hirurgije. Nakon hirurške faze, tj minimum 6-8 nedelja nakon iste može se sprovoditi dalja terapija, okluzalnog uravnoteženja, jednostavnije rečeno neophodno je da se u nekim slučajevima nadoknade nedostajući zubi i osposobe živčani centri, a u nekim da se zamene neadekvatni ispuni ili protestki radovi.

Za pacijenta sa parodontopatijom je bitno  da u ustima sve nadoknade budu glatke i adekvatno urađene i da pacijent ima pun zubni niz, prirodnih zuba ili krunica.

Nakon toga sledi faza održavanja rezultata, a to su kontrole, koje su na 4-6 meseci kod parodontologa.

Postoje naravno devijacije u protokolu, u nekim slučajevima se dodaju neke faze, korekcije nekih mukogingivalnih anomalija (recesije gingive-povlačenje gingive, koronarno nseriran frenulum), a nekad se pacijenti sa parodontopatijom uključuju u ortodontsku terapiju, pod strogom kontrolom parodontologa i naravno sa ortodontom koji zna protokole za rad sa  pacijentima sa parodontoptijom.

Dakle da rezimiramo: redovne kontrole, konsultacija sa parodontologom, i naravno oralna higijena koja podrazumeva da koristite i interdentalnu četkicu i konac za zube.

I nije bitno koliko godina imate, ako je neko u porodici rano izgubio zube javite se vašem stomatologu sa tom informacijom, on će znati šta dalje.

Ako želite da vas pogleda baš dr Svetlana – Dental Atelier. 

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije