Ljudski odnosiŽivot

Kako se biva srećan?

Dođe mi anksioznost,

pokuca na vrata

i ja je pustim.

Piše: Dragana Plavšić Redakcija

Pustim da me obuzme,

da me preplavi,

pustim da steže čvor u mom stomaku,

da mi zaustavlja,

a onda ubrzava disanje,

da me preznoji,

da utrnim,

da me trese,

a onda da me zaledi.

Sve je to pustim.

Ako se borim,

biće gore, znam.

Onda je upitam:

od čega me braniš?

Zašto baš sada,

kada postajem neka nova?

Odgovara mi:

Zato baš!

Da te zaštitim od nove tebe,

odnosno sebe,

odnosno nas,

tebe i mene,

jer sve smo to mi.

Da te zaštitim od novih puteva,

novih mogućnosti,

nove sreće.

Jer makar i tuga bila,

ako je staro, to nam je poznato.

Sa starim bolom znamo da se nosimo,

znamo šta ćemo,

znamo kako ćemo.

Kako da te pustim da kročiš na novi put,

u nepoznato.

Kako da prepustim stare boli prošlosti,

kad za to jedino znam.

Bez toga ja nisam ja.

A ako nisam ja, ko ću onda biti?

Neka nova ja za mene je nepoznanica.

Onda pustim tu novu ja,

pa je sama sa sobom i svojom anksioznošću pogledam,

kao muzejski eksponat,

oprezno i sa distance:

Ona se smeje, ona je srećna,

nju ne boli, ona ne tuguje,

ona ne nosi teret svoje i tuđih prošlosti.

Pa opet pogledam sebe staru i zapitam se:

Kako se u ovome biva?

Kako se biva srećan?

Tako što iskusiš,

probaš sreću,

okusiš je,

zagaziš malo u nju kao u vodu,

okvasiš samo prst,

pa celu nogu,

da se polako privikneš,

onda se pustiš ceo.

Zaplivaš u sreći

kao u najbistrijoj vodi.

Polako, korak po korak.

Kad se uveriš da je u redu biti srećan,

naučićeš i bivati srećan.

I tada anksioznost neće imati od čega da me štiti,

jer neće više ni sreća biti nepoznata.

Do tada: dobrodošla je anksioznost,

da me podseti da ovaj put još nije gotov,

da zapravo tek počinje!

 

Napomena:  Za sve one koji se bore protiv anksioznosti i kroz psihoterapiju uče da ona ima svoju zaštitnu ulogu.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije