Milena Nikolić: Ja još nikome nisam umela sama da se vratim

U zgradama prekoputa moje
Svetla gore do ujutru
Na stanici ispod terase
Parovi čekaju autobus
Ponovo radi bioskop
I pozorište
I na Dunavu ponovo trešti muzika
U belom gradu nikad nije dosadno
A zašto onda ja
Sanjam nešto drugo

I zašto hoću da menjam prestonicu
Za onaj grad u kome spavaš

Ostao si mi dužan štošta
Jednu vožnju od 60 kilometara
Poljubac u kolima
I objašnjenje
I ja sam tebi ostala dužna
Par psovki
Treskanje vratima
I priznanje
Da se tebi sve oprašta

Likuj i slavi
Napij se od sreće
Žena od olova slaba je na tebe

A ti slabić i kukavica
Na tebi je samo ime kneževsko
Dok bežiš od mene
Kao sa bojnog polja
Ja uludo gubim glavu
Za tobom
I za nečim što smo mogli da budemo

Na jednu tvoju reč
Pošla bih na kraj sveta
Išla bih za tobom
Preko trnja
Preko blata
Izdao si me
A ja još sve stavljam na tebe
I dok gledam kako se Beograd budi

Vrištim u nadi da čuješ

Dođi, vrati me,
Ja još nikome
Nisam umela sama da se vratim.