LjudiLjudski odnosiMjestanajnovijeNaslovna vijestPojaveŽivot

Kratka horor priča: Zamalo da poverujem Ani Bučević

Samo se probudite jednog jutra sa osećanjem kao da upravo sada imate baš mnogo para – i pare će jako brzo da se zapravo pojave.

Redakcija

nova.rs

Krivica za sve loše što se desi, pardon odgovornost, samo je vaša

Ana Bučević se tako postavila, da ispada da je ona upravu samo ako radiš tačno ono što je ona rekla “otvorenog srca”. Ako pak nema rezulatata ni nakon promene vibracije, neće ti ona reći da si ti kriv, ali ipak jesi – odgovoran si, tvrdi ona, što nisi probio dovoljno emotivnih blokada da bi te vorteks registrovao – nisi radio šta treba redovno, sa dovoljno ubeđenja itd. Dakle, samo ako ima rezultata jasno je da je ono što ona govori vredno, ali ako nema loptica se prebacuje uvek na vaš deo terena.

Uprkos tome što sve ono što treba da radite zvuči lako i bezopasno, ipak se čini da se zaista preveliki teret stavlja na pojedinca. Neizbežan je zaključak da smo za gomilanje problema odgovorni jer imamo “loše” misli – koje, gle čuda, ipak imaju određenu ulogu za naše mentalno zdravlje.

“Potpuno je normalno da ljudi imaju te neprijatne emocije i misli, svi imamo periode kada ćemo podbaciti i kada će nam se nešto loše desiti. To je potpuno u redu i često je neophodno da doživimo sve te emocije i prođemo kroz tu situaciju.

Treba da shvatimo da napredak nije linearan – nekad ćemo uspeti nešto da postignemo, nekad ne, ali to je krajnje očekivano. Samim tim što mi nešto jako želimo, ne znači da ćemo u tome i uspeti – zato je važno da razvijemo toleranciju borbe sa neuspehom”, objasnila je Isidora Zekavica.

 

View this post on Instagram

 

U poznatom psihološkom eksperimentu o supresiji misli, ispitanici su imali zadatak da beleže svoj tok svesti tokom određenog vremenskom perioda, pritom im je data instrukcija da ne razmišljaju o belom medvedu i da u slučaju da ipak pomisle, zastanu i zabeleže ako i kada se to desilo. Pokazalo se da ljudi mahom nisu uspevali da ne misle o belom medvedu, već naprotiv, misao je postala naročito nametljiva. Kako u ovom eksperimentu, tako i u svakodnevnom životu, svedoci smo ove pojave. To naročito može imati negativan efekat na ljude koji se muče sa anksioznošću i preteranom brigom. Ljudi mogu aktivno raditi na tome da ignorišu i ‘odstrane’ nepoželjne misli, međutim to samo po sebi često ne funkcioniše. Takve misli umeju dodatno pojačati doživljaj straha i anksioznosti, a on zauzvrat podstiču javljanje još više zastrašujućih misli. Nekoliko predloga kako da izađete na kraj sa neprijatnim, nametljivim mislima: – Kada su misli prisutne, prosto sedite sa njima. Duboko udahnite i zažmurite. Zamislite kako su te misli oblaci iznad vaše glave. One su tu, vi ste ih svesni, ali nisu teške i preplavljujuće. Vežbom i vremenom će te oblake oduvati vetar, biće ih sve manje, ogrejaće sunce. ☁️⛅🌤☀️ – Odvlačenje pažnje: prosto se usmerite na neku spoljašnju aktivnost (naročito dobra tehnika kod paničnig napada) 🚴‍♀️🚣‍♂️🤹‍♀️ – Vežbajte samonegu i brigu – umirite sebe kao što biste sebi dragu osobu – “U redu je, proći će”, “Biće ti bolje”, “Polako” “Imaš snage da se izboriš” i slično. Tu sam za vas na vašem putu promene 🌱 BESPLATAN online susret od 20 min za upoznavanje, vaša pitanja i nedoumice 💁🏻‍♀️👩🏻‍💻 #psihologija #psiholog #psihoterapija #psihoterapijaonline #radnasebi #mentalnozdravlje #licnirazvoj #anksioznost #briga #strah #zivot #život

A post shared by Isidora Zekavica (@sa_psihologom_na_ti) on

Možda je nezahvalno pokazati koliko taj teret odgovornosti može da optereti na “ekstremnim” primerima – ali često će ljudi sa baš velikim problemima poverovati u vibracije i vorteks.

Recimo, ukoliko se neko razboli od naročito teške bolesti, da li to znači da ju je sam navukao, vibrirajući pogrešne vibracije u vorteks?

Ili ukoliko neka žena pati od postporođajne depresije ili bilo koje druge mentalne bolesti, da li su njene loše misli uzrok za samo loše stanje?

Ukoliko je neko izgubio posao usled nepravde ili nekih političkih razloga, da li je opet sam kriv jer nije dovoljno pozitivno razmišljao? Ako se neko razvodi jer trpi nasilje, da li to znači da je sam svojim negativnim mislima naterao vorteks da mu nasilnika pošalje u život?

Jednostavno, nekada moramo biti spremni za nedaće.

“Pripremanje, gde predviđamo koje će biti prepreke, utiče da razmišljamo šta možemo da uradimo što se tiče našeg ponašanja – kako mi možemo nešto da prevaziđemo, koji su nam kapaciteti.

Bez predviđanja grešaka i nepreviđenih okolnosti, sve će se prebaciti na nas: mi nismo dovoljno jako želeli i bili pozitivni. Treba da se gleda šira slika”, ukazuje psihološkinja.

Najzad, važno je pomenuti da je zbog opasnih saveta protiv Ane Bučević prošle godine pokrenuta krivična prijava. Prijavu je podnelo hrvatsko Ministarstvo zdravlja nakon otvorenog pisma psihijatra Hermana Vukušića koji je Bučević otvoreno optužio za nadrilekarstvo.

Ana Bučević je inače diplomirala je kineziologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Splitu 2003. godine. Iste godine, zajedno sa sestrom bliznakinjom Nadom Bučević, otvorila je sportski studio, čime se bavila dok nije otkrila “zlatni ćup” u vidu pseudopsihologije koja joj je donela milione.

Ukoliko imate neki psihički problem, ili to ima neko vama blizak, prvi savet treba da bude odlazak kod stručnjaka. Svako može da veruje u ono što želi, ali neka verovanja ipak mogu da imaju nesagledive posledice po nas – zato budite oprezni kada slušate savete osoba koje nude nešto što je jedostavno previše dobro da bi bilo istinito.

Preuzeto sa: nova.rs

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije