Slučaj Emily Ratajkowski: zbog čega žene nemaju prava da kontrolišu svoju sliku u javnosti?

Ukoliko vam je publikacija nepoznata – što je vrlo verovatno – radi se o magazinu ograničenog tiraža koji se bavi erotikom i umetnošću. Na toj svojoj prvoj naslovnoj je gola (ne i vulgarna), a upravo ona je dovela do toples pojavljivanja u videu “Blurred Lines”. To je bila 2012. i imala je 21 godinu.

Premotajmo u septembar 2020. i Emily Ratajkowski je objavila javno pismo (zvanično esej) u “New York Magazine” koje je odjeknulo kao bomba. Nemam nameru da ulazim u deo priče o bukvalnom seksualnom zlostavljanju ili sajberkriminalu koje je takođe posebna vrsta zlostavljanja – dozvoliću sebi taj luksuz – već o nečemu perfidnijem što se događa, čini mi se, od kad je sveta i veka (ili kamere i veka, odlučite sami). Radi se o tome da je Emily jedna u nepreglednom nizu žena prisutnih u javnosti na kojoj se drugi bogate i to bez njihovog pristanka.

Relativno skoro sam pisala o kraljici po imenu Olivia de Hevilland. Ona je prva koja je digla glas protiv ovakve prakse i to na sudu. Činjenica da se nije slikala gola (koliko znamo) nema nikakve veze sa tim isto koliko nema ni to da Emily jeste.

Sličnost između njih dve jeste u tome da je njihova slika vredna miliona, od kojih bi oni koji najviše zarađuju da im daju nešto malo, ako je ikako izvodljivo – ništa.

Emily teško da možemo da poredimo sa Marilyn Monroe ali njihove bitke su se takođe preklapale. Jedna od tragedija života verovatno najpoznatije žene ikada jeste ta da su njen lik i delo čerečeni kao ničiji drugi. Od golih fotografija za koje je pozirala dok je bila potpuni anonimus ali su godinama kasnije krasile prvo izdanje magazina “Playboy”, a za koje je dobila 50 dolara, pa sve do fotografija iz mrtvačnice koje su dostupne na samo jedan klik ili čak i fotografija njenih rengenskih snimaka. Sve to pre činjenice da je i u grobu okružena muškarcima koji je siluju. U kripti iznad njene sahranjen je “gospodin” (čitaj: bolesnik) koji je grobno mesto kupio kako bi bio sahranjen iznad Marilyn ali u položaju licem na dole, a pored je Hugh Hefner, koji ju je iskoristio za života pa zašto ne bi i u smrti kao ultimativni trofej.

Zgadio vam se život? I treba.

Hajde da ne zaboravimo ni genijalnu Carrie Fisher koja je, iako je ni režiser (Spielberg) ni producent (George Lucas) nisu seksualno zlostavljali, već nakon prvog filma “Ratovi zvezda” prepisala pravo na upotrebu svog lika i od svih figurica, majica, šampona i ko zna čega sve – merch univerzum ne poznaje granice – nije nikada videla ni jednog jedinog dinara.

Ako novac donosi moć, a donosi, gde nas to ostavlja po pitanju raspodele moći?

Činjenica da je neko seks-simbol, a eto sve ove žene koje sam spomenula to jesu, na jedan mizogin način u ovome igra ulogu. Ovaj tekst nisam slučajno započela na način na koji jesam, a vi mi recite da li je to makar i mrvu uticalo na to da pomislite: pa što se skidala ako joj toliko smeta?

Krajnje je vreme da na golim fotografijama zarađuju i oni čija su tela, zar ne?

U suprotnom, znate li kako se to zove? Eksploatacija i, verujem, neka vrsta trgovine ljudima. Nema ničeg lošeg u tome što žena hoće da zaradi na slici svoje seksualnosti i, ne, to je ne čini kurvom. Upravo je narativ da je takva žena nekako “manje vredna” ili nedostojna poštovanja ono što omogućava da ovakav status opstane, jer šta će njoj, bednici, pare – nije ih zaslužila.

Danas je ova pošast podignuta na potpuno novi nivo: konkretno Emily je tužio jedan paparaco. On je nju fotografisao bez njenog pristanka, na ulici, sa buketom cveća. Fototografiju na kojoj joj se bukvalno vide samo noge, a lice je sakriveno izna gorepomenutog buketa, sama Emily je objavila na svojim Instagram storijima da bi je dočekala – tužba dotičnog profesionalca koji je, čini mi se, tražio odštetu od $150.000 za svoj minuli rad i intelektualno vlasništvo.

U istom njenom pismu/eseju otkrili smo i to da je platila (i to debelo) da na svoj zid okači umetničko delo koje potpisuje afirmisani umetnik Richard Prince, a koje nije ništa drugo do screenshot njenog Instagram posta za njegovim komentarom.

Genijalna ideja u Warholovom stilu? Recimo.

Ja iskreno ne razumem zbog čega je istu platila ali dobro, nije mi se ništa slično desilo pa ne mogu ni da se pravim da znam kako je.

Da li sam obožavalac lika i dela Emily Ratajkowski? Iskreno, ne. Ona nije ni model, a ni glumica koja odgovara mom senzibilitetu.

Da li mi je malo cringe kada izjavljuje kako želi da se odmakne od seksi imidža kako bi je ljudi shvatali ozbiljno. Ne malo, nego mi je mnogo cringe kad istovremeno sa tom izjavom pogledam njen Instagram – tu bar ima potpunu kontrolu nad time šta postavlja.

Ali ne mogu da joj ukinem poštovanje.

Toliko neverovatno talentovanih ljudi je počelo kao ovakva ili onakva varijacija na sex-kitten temu, što muških što ženskih. To je jednostavno način da vas ljudi primete. Više od pola dobitnika Oskara je bilo u toj kategoriji, počev od Pitta u filmu “Telma i Luiz” – znam da su on i Jen trenutno svima na pameti – i nemojte mi pričati da ste ga prvih deset godina gledali zbog nijansiranih dramskih sposobnosti. As if.

Šta će ispasti od Emily Ratajkowski kao glumice zaista nemam pojma, isto kao što pre nekoliko godina nisam imala pojma da ću baš voleti Harryja Stylesa. U tome je lepota reinvencije.

Ali ovo što je odlučila da iznese u javnost jeste toksična i veoma prisutna praksa kojoj je vreme da odzvoni.

Što pre.