ljubavni-par
Lole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestO životu

Kao Balašević išla sam kružno, uvijala i zavijala, lutala i tragala

Bilo je dovoljno jedno „Devojko, useveri se“ da shvatim – jeste, to je najveći porok. Da ne živiš onoliko veličanstveno koliko možeš.

Piše: Srbijanka Stanković

Pitaju me deca kad ćemo ponovo na more, hoćemo li u Beograd, je l’ se sećam kad smo se sankali na Kopaoniku. Kad ćemo opet to, aha, znamo, kad prođe virus, ne čekaju više da odgovorim. Razmišljajući kako je njima sada sve „kad prođe virus“ shvatila sam da ja od početka svega mislim samo o tome šta ćemo „dok virus prođe“. Gde sam to krenula i kuda putujem?

– Devojko, useveri se!

– Ja i ne znam šta ti to znači.

– E i ti nešto da ne znaš!

Gledaš me i prepoznajem onu istu veselost u tom pogledu. „Ima nade za mene“, pomislim. Ne smem da kažem naglas, čekam da se nasmeješ. Sediš na naslonu klupe u parku preko puta Hrama Svetog Save. Deset minuta pre čuvenog „devojko, useveri se“ rekla sam neku glupost. Rekao si: e dosta. To nisi ti.

Život je za mene uvek bio putovanje. Kreneš, (za)staneš gde ti je lepo, vratiš se ako treba na ona najlepša mesta, ali opet žuriš napred. Da što više vidiš i otkriješ. Spolja ili iznutra, svejedno. U srednjoj i ranim dvadesetim godinama mnogo su duže bile one putanje unutar sebe. Kao Balašević išla sam kružno, uvijala i zavijala, lutala i tragala. Bilo je trenutaka kad bih rekla: eto tu si. To si ti.

ples-dvoje

Foto: Unsplash.com

Zaplešemo. Pa malo ispletkarim sa sopstvenom dušom, odigram neki tango ili ča ča ča uzdasima i mislima. Potrčim, poletim, padnem, pa se umotam u ćebe. Danima ne odustajem od toga da sam stala. Tad su se prvi put ti lenji dani pretvorili u mesece. Možda si ti to i ranije video, ali si bio strpljiv. Čekao si me da se odmorim od lutanja po tim mračnim sokacima.

– Zvuči kao da sam bila poročna najporočnija, a samo sam zapala u neko letargično ogorčeno stanje, sećaš se?

– Sećam se. Zar to nije najveći porok?

Bilo je dovoljno jedno „Devojko, useveri se“ da shvatim – jeste, to je najveći porok. Da ne živiš onoliko veličanstveno koliko možeš.

– Kako?

– Ne znam, samo se dozovi sebi.

– Kako se ti useveriš?

– Ja? To je lako. Prema tebi. Ti si moja tačka sever.

Imali smo 21, možda 22. Odjednom sam se setila da opet treba da zasijam.

kompas-sever

Foto: Unsplash.com

Više od deset godina kasnije…

– Alo? je l’ imaš mnogo posla?

– Imam, al’ za tebe nemam.

– Treba mi pomoć oko jednog izraza.

– Tebi treba moja pomoć? Oko izraza? Kaži… – smeješ se.

– Kako ti ono kažeš za sever, beše?

– Na šta misliš?

– Pa kad kažeš ono useveri se prema nečemu? Je l’ prema nečemu? Kako je pravilno?

– Ne znam kako je pravilno, ja se useverim prema tebi.

– To sam htela da čujem. Tačka sever.

Nisam više mala ali i dalje verujem u bajku. Dok prođe virus, kad prođe virus, ima li veze? Moj kompas kaže ljubav. Svejedno gde putuješ, gde ćeš bolji sever?

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije