DogađajiFeminizamLjudinajnovijeNaslovna vijest

Jednostavno je previše svega: krivice, odgovornosti, primoravanja, društvenih normi i tuđeg mišljenja

U sred možda najnapetijih izbora u Americi, apsolutno ne očekivajući ništa osim beskonačne količine informacija o istim, upadnem u nešto što se zove “još jedna crna rupa od izjave”.

Piše: Maša Žirinovskaja Redakcija

Kao radikalna feministkinja na prvu loptu sam htela da se dotičnoj najebem mile majke, ali sam odavno obećala sebi da neću da vređam žene, šta god da izjave.

I da, postoji paralela između izbora i izjave.

Svedoci smo možda najvidljivije podele društva u istoriji. Jedna strana koja čvrsto stoji u pretprošlom veku i propagira “vrednosti” za koje smo mislili da smo kao vrsta prevazišli, i druga strana koja se zgrožava i uglavnom ćuti, jer pametnom je dosta.

Meni lično, eto, nikad dosta. Već sad je jasno da je u Americi pobedila druga strana, i da će osoba koja ponižava, seksualno iskorišćava i uznemirava žene završiti tamo gde mu je mesto. Ali, da se okrenem ka Srbiji i večnom ponižavanju žena od strane drugih žena: PREVIŠE JE.

Jednostavno je previše svega: krivice, odgovornosti, primoravanja, društvenih normi i tuđeg mišljenja.

Neko je odavno shvatio da je najjače oružije protiv žena pritisak sa svih strana, i tužno je da taj pritisak dolazi najvećim delom od drugih žena, koje daju sebi slobodu da generalizuju i krive žene za to, što ih, naprimer, vara muž.

Svaka od tih retorika nosi u sebi jedno te istu stvar: prebacivanje krivice sa počinioca. Silovana si jer si obukla suknju. Vara te muž jer si dozvolila sebi da rodiš dete i ne izgledaš kao manekenka dva sata posle toga.

Dobijaš pretnje jer si iskazala svoje mišljenje. Udario te je jer si ga izazvala. I zašto ne bi bilo tako kad druge žene skroz podržavaju taj destruktivni talas? Zašto se to ne bi koristilo kao odbrambeni mehanizam sve dok ta lokomotiva piči i ne staje?

Ta izjava nije ništa novo. Svaka od nas na dnevnom nivou čuje ili pročita šta žena mora i treba. Ja sam, eto, jednom prilikom u klubu čula kako je bivša kombinacija mog dečka o meni rekla da sam debela, što u poređenju sa njom verovatno i jesam, i jedino što sam osetila je bila tuga.

Zasnivajući sopstvenu i tuđu vrednost na izgledu je najtužnija stvar koju mi žene trpimo konstantno.

Mislim da je krajnje vreme da se lokomotiva raznese jednom i zauvek. Nije to lak posao, jer se treba izboriti sa lavinom komentara i skroz suprotnih mišljenja. Ne mislim da svi treba da mislimo isto, da imamo iste vrednosti i da živimo iste živote.

Samo mislim da je krajnje vreme da počnemo da se rukovodimo drugom filozofijom, u kojoj se trudimo da se podržavamo, bodrimo i budemo na istoj strani. Da delimo iskustva i pričamo o tabu temama koje su nam nametnute kao sramotne.

Da prekinemo da nabijamo pritisak i krivicu. Da shvatimo da nismo neprijateljice, nego sestre koje imaju razumevanja, saosećanje i kapacitet da, ako ništa drugo, samo saslušamo i kažemo “tu sam”.

Ne treba puno pameti da jedna žena uvredi drugu ili hiljadu drugih nepromišljenim komentarom. Ali treba dosta pameti da pre nego što kažemo bilo šta ružno o nekoj ženi razmislimo o posledicama koje te reči nose, koga mogu da povrede i na koji način mogu da utiču na stotine i hiljade drugih žena koje su i bez toga u okovima patrijarhata. 

Ja želim da živim u društvu gde će svaki slični komentar biti osuđivan i sramotan. Gde žene nisu meso na pijaci.

Gde je izgled lična stvar svake osobe. I gde se krivica jedne osobe ne prenosi na drugu. I više nego ikad znam da je moguće, danas, kad je Amerika dobila prvu ženu potpredsednicu.

I baš zato nam više od svega treba feminizam.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije