Nije htio. I neće više
Još jedan podliv razlio boje
što kao mrlja od tinte stoje
na platnu ispod očne duplje.
Potiljak snažno pulsira bol
oktava spušta note na mol
govori riječi nesnosne, šuplje
pločice skupe, dizajnirane
po njima staklo, ostaci hrane
i opružena noga je bosa.
Nije htio. I neće više
rukavom kao djetetu briše
ugrušanu krv iz nosa.
Oblači kaput, gasi cigaru
jer čekaju ga na bilijaru
nestaje iza ulaznih vrata.
Ostaci dima, tišine muk
u istom ritmu, nečujan zvuk
otkucaj srca – kazaljka sata.
Porculan lutka u prazno gleda
naslanja dlanom obloge leda
udarci novi, a isti bol.
Ništa novo, i ovoj ženi
opet su danas, pod “zasluženi”
zavedeni u protokol.
