Kada mama i tata razgovaraju pred decom, to su najčešće razgovori koji su vezani uz to dete. Zar ne? Zašto se onda čudimo što deca misle da su centar roditeljskog sveta
Index.hr
Jedan od najpoznatijih porodičnih teoretičara današnjice, čije se knjige o vaspitanju i roditeljstvu masovno prevode i prodaju u svim delovima sveta, osim knjiga i predavanja objavljuje i članke u renomiranim časopisima. Članci su skraćene teze koje iznosi u svojim knjigama, a verujte, jedan je od čitanijih autora na ovu roditelji/deca temu. Verujemo da ste čuli za Jespera Jula koji, među svojim mnogim tezama, kaže i ovo:
“Deci su potrebna oba normalna roditelja! Deca ne smeju da budu prepuštena brizi samo majke, jer to što otac brine o poslu da bi zaradio za svoju porodicu, detetu ne znači mnogo, s obzirom na to da još nema pojam o važnosti rada, ali zna da mu u odrastanju stalno nedostaje otac”.
Slažete li se s ovim komentarom? Verojatno da, jer jednostrano odgajanje nije od juče, a koliko god mi govorili da naša deca imaju oba roditelja, mnogi od nas verojatno lažu i sebe i druge jer čim se povede razgovor o tome koliko očevi učestvuju u organizaciji celokupnog domaćinstva, na videlo izlazi prava istina. Njihov udeo u tome je, u odnosu na sve ono što svakodnevno čini žena i majka, jako mali.
Foto: Unsplash
Takav odnos snaga u brizi oko domaćinstva relativno je nedavno postao očigledan. Muškarci su i pre dolaska bebe preuzeli ulogu oca porodice, onog ko se brine za velike stvari, barem je tako u većini porodica, ali te velike stvari za dete su zapravo poprilično beznačajne. Ono ih tako ne doživljava.
Žena je s druge strane, već s prvim danima trudnoće počela da mena sebe i pretvara se iz žene u majku, a to su dve sasvim različite uloge. S dolaskom bebe žena je postala samo majka te je gotovo u potpunosti isključila onu nezavisnu ženu u sebi kakva je bila prije trudnoće.
I nije to ništa novo, niti išta neobično. To se događa u cijelom svetu i počelo je da se događa mnogo pre nego što smo počeli da dobijamo knjige, skripte i mudre savete kako biti dobar roditelj.
To je sasvim prirodno, kaže Jesper Jul, jer već od trenutka začeća muž i žena počinju da planiraju kako da budu majka i otac te se s vremenom toliko užive u uloge da smetnu s uma kako su više od 20 godina pre toga bili nešto drugo. To se jako dobro vidi po jednom učestalom primeru – muž i žena sebe više ni ne nazivaju pravim imenima, nego se zovu Mama i Tata. E tu je jako vidljivo upravo to da s dolaskom deteta, odnosnom s činjenicom da partneri postaju roditelji, mnoge naredne godine sami sebe vide isključivo kao roditelje, a ne više kao muža i ženu, partnera, prijatelja i ljubav svog života.
Foto: Unsplash
Vidljivo je to i kroz njihovu komunikaciju koja se počinje vrteti isključivo oko dece, s tim da i ta komunikacija s vremenom uglavnom postaje negativna. Ne zato što su mama i tata frustrirani, nego zato što se u porodici, kako dete raste, sve više komentarišu one neke negativne strane – šta je dete uradilo, šta dete mora da uradi, pohvale idu isključivo u smeru deteta te se retko kada nadugačko i naširoko o tome priča porodično. S vremenom mame i tate, iako su si na početku roditeljstva svečano obećali da će o vaspitanju odlučivati zajedno, počinju da se razilaze u mišljenjima i stiže sve više frustracija koje ispoljavaju pred decom. A to je ono što dete ne bi smelo da gleda odnosno, to je ono što muž i žena sebi ne bi smeli da dozvole jer će te frustracije početi jako da utiču na njihov partnerski odnos – muža i žene.
I tu je osnovni problem – roditelji s vremenom prestaju da budu partneri, prestaju biti prijatelji i ljubavnici, jedino na što se koncentripu je – biti roditelj!
I to roditelj koji više nije u stanju da bude prijatelj i ljubavnik jer je između njih nastao jaz prepun roditeljske brige i frustracija.
Prijateljstvo između partnera nešto je što vrlo brzo počinje da se gubi s početkom roditeljstva, a posebno u kasnijim godinama roditeljstva. Mame i tate zaborave da razgovaraju kao prijatelji, kao ljudi koji imaju svoj identitet koji mora biti odvojen od identiteta isključivo roditelja.
Ako se žena recimo ne slaže s načinom kako muž pokazuje detetu kako da reši domaći zadatak, žena bi trebalo da mužu tada pristupi kao prijatelju, a ne kao majka tom detetu.
Ili ako se žena previše brine oko ćerke tinejdžerke koja previše izlazi i ona ne zna šta sve radi, tada bi otac sa ženom trebalo da razgovara, čuje njena mišljenja i strahove, ne kao otac te kćeri, nego kao ženin prijatelj i partner. Onako kako bi razgovarali da se neka druga žena, prijateljica, žali vašem mužu na ponašanje njene kćeri.
Foto: Unsplash
Zato ja važno da roditelji ponovo nauče da komuniciraju kao što su komunicirali pre deteta. Tako će uspeti da zadrževi visok nivo prijateljstva među njima, frustracije oko dece neće im tada uticati na zadovoljstvo u spavaćoj sobi pa će, iako možda zvuči paradoksalno – tako nastaviti da se razvijaju kao ljudska bića. A to je ono što naša deca treba da vide.
Kada mama i tata razgovaraju pred decom, to su najčešće razgovori koji su vezani uz to dete. Zar ne?
Zašto se onda čudimo što deca misle da su centar roditeljskog sveta – oni jednostavno roditelje ni ne vide kao bića koja su nezavisna, kao individue koje su nekada bile muž, žena, devojka, muškarac, intelektualac, hobista, osoba s milion specifičnih stavova i životnih težnji, osobe s različitim emocijama, snovima – ne , oni roditelje vide isključivo kao roditelje koji se bave samo detetom!
Zato dragi roditelji, savetuje Jesper Jul, uzmite vreme za sebe da se ponovo podsetite kako je to biti samo partner – idite s vremena na vreme sami u bioskop, izađite bez dece, otidite na večeru, na vikend i dajte deci do znanja da su sada mama i tata jedan drugome centar sveta.
I pritom deci najotvorenije dajte do znanja da je to vreme za vas – da je to vrijeme kada roditelji uzimaju vreme da dožive neko novo iskustvo nevezano uz decu. Da bi bili bolji roditelj, da bi mogli da odgojite kompetentno dete, odmaknite se od uloge roditelja i postanite partneri koji zajedno odgajaju dete.
Prenosimo. Ustupamo prostor. Stavovi iskazani u prenesenim tekstovima su lični stavovi ili stavovi redakcija u kojima je autor zaposlen i nisu nužno stavovi Lola magazina.
