solo-obuća
Hrabra LolaLole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestPreduzetništvo

Obuća SOLO: Zaglavili smo se u svojim cipelama

Zavirili smo u fabriku obuće SOLO i otkrili: to nije fabrika cipela, to je fabrika snova!

Razgovarala: Srbijanka Stanković

Obuća SOLO je ljubav na prvi korak. Kvalitetna cipela od prirodne kože u kojoj se udobno smestila divna porodična priča, originalne ideje Dragana i Marijane i jednog kreativnog tima. Zavirili smo u fabriku obuće SOLO i otkrili: to nije fabrika cipela, to je fabrika snova!

Lola: Kako je započela priča o brendu Solo obuća?

SOLO: Naša priča o cipelama počela je iz jednog velikog prijateljstva početkom devedesetih godina, osnivanjem brenda “Orlandini”. Svoj samostalan i inovativan dizajn “Solo obuća” počela je da razvija od 1996. godine. Imamo dva postrojenja i volimo da kažemo da smo mala porodična firma koja istrajava zahvaljujući svojoj dovitljivosti i velikoj ljubavi prema cipelama.

Lola: Koja su zlatna pravila u vašoj fabrici obuće od kojih ne odstupate?

čizme-solo

Foto: Obuća SOLO

SOLO: Pokušaću da na ovo pitanje odgovorim jednom anegdotom vezanom za našeg modelara Masima. Nekim čudom smo uspeli da dođemo do njega, on je modelar obuće iz Italije i već dva meseca radimo zajedno, pokušavamo da unapredimo dizajn, mekoću, udobnost za predstojeću sezonu. On je u jednom trenutku rekao: “Vi ovde ne pravite cipele!”, mi smo se zbunili: “Kako ne? Naravno da pravimo cipele!”. “Ne, ne, ovo je fabrika snova, nije fabrika cipela!”.

Mi odlazimo u fabriku rano ujutro i ostajemo do kasno u noć – tako radimo oduvek, tako živimo. Mi živimo ovaj posao. Pre dve godine nas je zadesila tragedija koja nas je obeležila za ceo život. Dogodio strašan požar u fabrici u kom smo ostali bez svega. Potpuno bez svega. Bez kože, bez mašina, bez prostora, bez struje, bez ičeg. Ko god da je došao od kolega da vidi rekao je: to je to, gotovi ste. Međutim, ceo tim je radio ludački na tome da se stvar vrati i za nepuna tri meseca uspeli smo da saniramo prostor od skoro 1.500 kvadrata i da krenemo da proizvodimo ponovo. Eto, onda vam je jasno kolika je to potreba i ljubav. Mi stvarno volimo ovaj posao, volimo devojke koje nose naše cipele. Zapravo, ja često satima sedim u radnjama, sređujem izloge, razgovaram, pokušavam da shvatim ko je devojka koja nosi naše cipele, to u fabrici ne mogu videti. Onda se iskradem i pokušam da prenesem svoje utiske na sam proces pravljenja obuće.

Lola: Od Pepeljugine staklene cipelice do današnjih dana, traje ljubav žene prema cipelama. Šta je to magično u vašim modelima obuće zbog čega se žene iznova zaljubljuju u njih?

solo-cipele

Foto: Obuća SOLO

SOLO: Mi duboko verujemo da to ima veze sa strašću. Da se ta strast kojom se mi vodimo kada pravimo proizvod vidi i oseća i da zbog toga i kvaliteta imamo neverovatnu armiju žena koja nas prati na raznim društvenim mrežama. Njima smo oduševljeni i one su zaista naš pokretač!

Trudimo se da obujemo neke drage učiteljice, sudske službenice, advokatice, devojke koje žele da nose obuću koja ima veze sa modom, a nije skup brend, već nešto što sebi mogu priuštiti. Nastojimo da pravimo lepe i udobne cipele, da one budu fine, ugodne, da ih omekšamo. Da to jednostavno budu cipele koje će ih usrećiti.

Lola: Po čemu je specifičan svet dizajniranja i proizvodnje obuće? Da li je odvojiv od sveta kreiranja odeće?

SOLO: U suštini ima mnogo razlike, zbog samog proizvoda. Cipela je mnogo specifičnija od bilo kog tekstilnog proizvoda, najpre zbog anatomije. Zaista je mnogo komplikovano prilagoditi cipelu tako da svima bude udobna. Postoje kalupi koji nas ograničavaju. Problematičan je i odnos brojeva u obućarstvu, takođe. Dok osoba koja nosi M veličinu može obući majicu ili džemper koji je L, neko ko nosi cipele 37, teško da može nositi 39 ili 40 broj, na primer.

Lola: Koji trend ne zastareva kada je u pitanju ženska obuća?

solo-sandale

Foto: Obuća SOLO

SOLO: Trendovi teško nalaze put na našim prostorima. Potrebno je bar par godina da oni postanu popularni. Desilo nam se u par navrata da smo sa nekim proizvodima požurili i po dve tri godine. To je neverovatno, ali je istina.

Postoje neke stvari koje mi vodimo kao basic i od kojih ne odustajemo. Znate onaj naš problem ženski kada se naviknemo na neku boju ruža, recimo, ili određenu kremu? Kada devojke naviknu na nešto što mi pravimo, one žele to u mnogo boja: sa raznim ukrasima i detaljima, vezom, metalnim aplikacijama i možda sitnim modifikacijama. To je razumljivo, jer se na taj način vraćamo nečemu što nam je prijatno. Onda mi zbog toga uvek radimo te proverene modele i trudimo se da ih unapredimo.

Lola: Da li se kreiranje obuće u vašoj fabrici doživljava kao zanat ili umetnost?

solo-čizme

Foto: Obuća SOLO

SOLO: Da napravite jednu cipelu, ne računajući nabavku materijala i svih potrebnih elemenata, potrebno je dvesta operacija. To je užasno mnogo! Zamislite dvesta operacija dok pripremate jedno jelo ili bilo šta u toku dana! Dvesta stvari koje morate da uradite prilikom šminkanja. Ima mnogo detalja i jako je komplikovano iako ne deluje tako. Međutim, zahvaljujući strasti koja nas vodi i brojnim saradnicima, među kojima su i sjajne devojke lavice iz Bosne, ništa nije nemoguće za nas.

Lola: Opišite savršen par sandala za jednu Lolu

SOLO: Mi se toliko trudimo da svaka naša cipela i sandala bude savršena, da odgovara. Možda bih izdvojila kao posebne događaje venčanja. Kada devojke izaberu baš naše sandale za jedan tako poseban dan, a onda nam se jave sa porukama zahvalnosti i radosti i kažu kako su celog dana igrale, a da ih noge nisu bolele. Pa to je nešto najdivnije za nas i nešto što znači istinsku sreću!

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije