Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Znam da mi niko od njih nije kriv u onoj meri koliko sam sama kriva

Taj neki period kada se osećam čas potišteno, čas optimistično, čas bih svuda išla, čas ne bih kuću napustila nikako da se završi.

Redakcija

dodoptica.wordpress.com

Shvatila sam da nešto mora da se promeni i da ta loša energija kojom, čak i samoj sebi, zračim treba da nestane. Da je uništim kako znam i umem, jer sam svesna da niko iz moje okoline to ne može promeniti, samo ja.

Samo ja mogu odlučiti da li ću na svet gledati pozitivno ili ću se povući iz svega i kukati kako ništa ne valja.

Samo ja mogu da sredim svoj život na onaj način kako meni odgovara, a sve te životne nedaće koje me zadese samo su situacije na koje se može gledati iz dva ugla, pozitivnog i negativnog. Hajde da za promenu odaberem pozitivan.

Foto: dodoptica.com/ StockSnap.io

Ok, nisam postigla onoliko koliko sam želela. S jedne strane, za to mogu kriviti svoju okolinu koja me ne razume, državu u kojoj nema posla za mlade, obrazovane ljude, svoje prijatelje jer mi nisu dovoljno dobar oslonac, pa mogu kriviti čak i nekog prolaznika na ulici koji je, eto, samo tu i smeška se.

Ali ne, u dubini duše znam da mi niko od njih nije kriv u onoj meri koliko sam sama kriva. I tu krivicu treba prihvatiti, ustati na noge, možda čak i „opaliti“ sebi par šamara kako bih se trgla.

Ako pogledamo sa druge strane, možda je najbitniji baš taj šamar koji će nas trgnuti iz kuknjave i naterati da se pokrenemo i nešto uradimo. Tako sam i ja sebi „poklonila“ dva šamara, nasmejala se i odlučila da se pokrenem i uradim nešto što će me usrećiti, počela sam da pišem ovaj blog.

Moram priznati da je to bila samo ideja već duže vreme. Samo sam nalazila razloge i izgovore zašto ne treba početi sa pisanjem bloga, ali ni u jednom trenutku nisam pomislila na razloge zašto u stvari i treba načiniti taj korak.

Nisam pomislila na to da ću tako imati priliku da radim ono što volim, da pišem. Sve vreme sam sebe sputavala time da ima i previše blogera, da će mi se ljudi podsmevati, da niko neće razumeti. Ali onda sam shvatila da to nikako ne bih ni želela da radim zbog okoline.

Ni samoj mi nije jasno koj’ mi je đavo bio da uopšte i pomislim da ugodim okolini.

Foto: dodoptica.com/ StockSnap.io

Treba prvo ugoditi sebi, staviti sebe na prvo mesto i samo tada možemo biti zadovoljni. Ukoliko nismo zadovoljni sobom, svoje nezadovoljstvo i lošu energiju širićemo na ljude do kojih nam je stalo, a to nije baš lepo jer tu niko ne dobija, već svi gube.

Zato bih i vama preporučila da uradite nešto za sebe zbog čega ćete se osećati zadovoljno i dobro. To može biti i neka sitna stvar koja bi mogla imati velikog uticaja na vaše raspoloženje. Npr. možete sebi priuštiti mirišljavu kupku, dobru knjigu i čašu vina.

Možda čak i da sami, sa svojim mislima, odgledate neku seriju ili film koji će vas nasmejati. Ili da ipak legnete na krevet, pustite muziku koju volite i prepustite se tom osećaju.

Kažu da muzika leči, dopustite da i vama izleči one osećaje koji vas tište i ne dopuštaju vam da srećni koračate kroz dan, nedelju, mesec, život.

Preuzeto sa: dodoptica.com

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije